Page 177 - Zbornik 40

40/2017 ПРОЛЕГОМЕНА ЗА УРБАНИСТИЧКО НАСЛЕЂE... 177

физичко већ и симболичко разграничење ових елемената урбане структуре.
Конципирајући модел „живо обликованих објеката”, аутори су
отворили простор за нарочит архитектонски исказ.Тако су настали иконични
објекти попут живописног хотела „Врбак“, монументалних „лучних“ зграда,
децентног солитера „Кула“, динамичне зграде Општинског суда, дискретне
али и експресивне зграде Електродистрибуције и др. Чини се да је ликовни
језик ових здања био колоквијално добро прихваћен тако да је чак добио
неформални али афирмативни назив „новопазарски стил“ (Живковић 1976:
12; Братство 1977:3). Ипак, стручне оцене биле су нешто строже и односе
се управо на целину ужег градског језгра. Ако су појединачни објекти и
остварили високе архитеконске вредности, остало је отворено питање њиховог
урбанистичког контекстуализовања: „изведени као најкарактеристичнији
примери послератног градитељства у Новом Пазару, и поред чињенице да
су задовољавали одређене функционалне захтеве у доба повећаног раста
становништва, не могу се оценити повољним оценама, јер су, чини се, више
одмогли него што су допринели складном и кохерентном изгледу града“
(Кадијевић 1995: 201). Било како било, архитектонско-урбанистички
анасамбл изграђен на основу плана за уређење градског центра управо је она
слика града која ће остати зaпамћена као социјалистичко лице Новог Пазара.