Page 224 - Zbornik 39

224 Марија Д. Марић 39/2016

и отварање дебате о приступу заштити бањске архитектуре. Поставивши
Јошаничку Бању као пример добре праксе, остале неразвијене бање у Србији
ће добити употребни модел чија примена директно утиче на развој бањског
туризма Србије.

Уместо закључка

Концепт локалног развоја који је заснован на вредновању културног
и природног наслеђа и формирању стратегије за рехабилитацију Јошаничке
Бање довео је до партнерске сарадње Завода за заштиту споменика културе у
Краљеву, локалне самоуправе Рашка, Културног центра Градац, Туристичко-
спортске организације Рашка, Актива жена и мештана Јошаничке Бање у
реализацији развојног пројекта интегративне заштите природног и културног
наслеђа. Досадашњим удруженим радом остварени су завидни резултати који
су оправдали циљеве сарадње и трасирали пут ка наставку активности које
ће за кратко време показати мерљиве индикаторе одрживог развоја, базиране
на рехабилитацији културног наслеђа и подизању свести код локалног
становништва о вредности баштине и националне свести о економском
потенцијалу бања.
Употреба природних благодати бања представља само један основ за
формирање туристичке понуде, па се попуњавањем садржаја презентацијом
културног наслеђа ствара чврста и потпуна база за развој културног
туризма, који протеклих година бележи велики пораст на светском нивоу.
Једну од најприхваћенијих дефиниција културног туризма изнела је Светска
туристичка организација која га означава као кретање људи инспирисаних
културним садржајима, попут студијских путовања, културних и уметничких
тура, посета фестивалима и других обилазака споменика природе и културе и
проучавања природе, фолклора, историје, уметности и др. Ова врста туризма
29
гарантује већи профит у односу на друге облике туризма како установама,
предузећима и фирмама, тако и локалној заједници. С обзиром да су савремени
посетиоци мобилнији, мање везани за објекат у коме бораве, радо посећују
локалне приредбе, знаменитости и музеје, заинтересовани су за културу и
обичаје, гастрономију, па и спорт, неопходно је садржајe боравка допунити
искуствима источњачке медицине – акупунктуром и другим облицима
стимулације, саунама и, наравно, здравом исхранoм. На глобалном нивоу
је све уочљивији помак од традиционалног термализма ка комплетнијем и
ширем здравствено- рекреативно-културном туризму. Културни производи
30
подразумевају већу могућност трошења, те туристи који су инспирисани

29 И. Антић и К. Живановић, нав. дело. 10.
30 М. Д. Милојковић, Развој здравственог и wellness туризма у бањама Србије, 2013, Ниш,
непубликовани мастер рад.