Page 219 - Zbornik 39

39/2016 ПРИРОДНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ КАО РЕСУРС.. 219

извоз сировог сребра и злата из ових крајева у Дубровник. Племенити
метали су одувек диктирали стратегију запоседања и чувања рудоносних
територија (сл. 8), уз административну и просторну организацију насеља и
становништва. Најзначајније рударско насеље у оквиру жупе Јехошанице
било је у Плани (сл. 8), која је представљала седиште конзула и Дубровачке
колоније. Насеље је у 14. и 15. веку било организовано као административни
рударски центар са ковницом новца, а познато је, такође, да су одржаване
22
пословне везе са Сребрницом, Рудником, Крушевцем, Трговиштем и Трепчом.
Од Плане је водио добар рударски пут који је повезивао рударска насеља
на Копаонику – Ливађе, Запланину, Ђерекаре, Остраће, Копориће и Врхлаб
до Трепче. Рударска активност на копаоничким рудиштима замире након
23
доласка Османлија, те их почетком 15. века Млечани напуштају. Поред
24
археолошког локалитета у Плани, на простору некадашње жупе Јехошанице,
евидентиран је велики број насеља, утврђења, цркава, некропола и др. (сл. 8).
Историјски значај Плане, уз остале археолошке локалитете овог краја, отвара
могућност употпуњавања културно-туристичке понуде Јошаничке Бање.
Мапирање свих добара и формирање пешачких, трим и планинарских стаза,
које би повезивале спортске и културне активности, представља потпројекат
у оквиру пројекта социјалне и привредне ревитализације Јошаничке Бање

постављених граница математичком методом симулације видљивости из утврђења.
22 В. Милутиновић и М. Марић, нав. дело. 104–106; М. К. Маликовић, нав. дело. 30.
23 М. Васовић, нав. дело. 1982, 30; М. Ковачевић, Средњовековно рударско насеље Плана,
у: Гласник ДКС 32, 2008, Београд, 80-85.
24 В. Милутиновић и М. Марић, нав. дело. 106; V. Simić, Rudarstvo gvoždja srednjevekovne
Srbije i Bosne, Beograd: Rudarski institut, 1988. 48-50, 110.