Page 93 - Novopazarski Zbornik 36

96 Милан Попадић НЗ 36/2013

Прушевић, представник Среског комитета Комунистичке Партије, истакао је
да: „Изградња пруге није више празна прича, о којој су нам дуго говорили
ненародни режими старе Југославије. Данас је она стварност, а ми смо све-
доци тога и учествујемо у њеној изградњи. Изградњом пруге доказаћемо још
једном клеветницима наше Партије и наших народа да ми заиста градимо со-
цијализам, и да наши народи својим радним подвизима одбацују њихов лажи
и клевете.“ На митингу је утврђен и тачан датум коначног довршења пруге: 7.
јул 1950. године, који се у доба социјалистичке Југославије прослављао као
Дан устанка народа Србије. Са скупа нису послате само вербалне поруке већ
и два телеграма високим државним органима, Централном комитету кому-
нистичке партије Србије (ЦК КПС) и Главном одбору Народног Фронта Ср-
бије, у којима су сумирани закључци митинга. У телеграму ЦК КПС између
осталог је стајало: „Обећавамо да ћемо све радове на овој прузи извршити
онако, како нас је научила наша Партија у социјалистичкој изградњи наше зе-
мље. Изградња ове пруге биће најбољи одговор клеветницима наше Партије
и народа, а њен завршетак биће још један доказ снаге наше земље и наших
народа, који ће сопственим снагама изградити све оно што ми постави парти-
ја Партија и Тито, који су нас за то васпитавали кроз ослободилачки рат и со-
цијалистичку изградњу“ (Братство 1950/86: 2). „Клеветници“ који се помињу
и у Прушевићевом обраћању, као и у тексту телеграма упућеног Централном
комитету комунистичке партије Србије могу се лако идентификовати. Није
реч о пораженим монархистичким снагама „ненародне Југославије“, већ о
дојучерашњим саборцима који су се након сукоба са Информбироом из 1948.
године, нашли на другој, стаљинистичкој страни пута у социјализам. Наве-
дено истицање везе између изградње социјализма и изградње железнице није
случајно, јер између изградње железнице и изградње социјализма стоји не-
раскидива, готово митолошка, веза у домену совјетског модела социјализма.
Наиме, као први резултат првог петогодишњег плана („прворођенче
прве петољетке“) Совјетског Савеза, спровођеног од 1926. до 1931. године,
проглашена је Туркестанско-Сибирска (Турксиб) железница. Схваћена као
метафора изградње социјализма, „Турксиб постала је микрокосмос цело-
витог друштва које се трансформисало у непрегледно градилиште“ (Payne
2001: 1). Железница је била неоспорни знак модерности (Beaumont 2007).
Изградњом железница и истицањем њиховог значаја социјалистичка дру-
штва јасно су исказивала своје модернистичке аспирације. Ове аспирације
нису биле тек подражавање капиталистичког модела, већ тежња за артику-
лисањем другачијег, идеолошког и политичко-економског погледа на свет,
који је заправо довршавао капиталистички развојни ток, прерастајући из со-
цијалистичког у комунистичко стање, како је то било амбициозно најављено
већ у Манифесту Комунистичке партије Маркса и Енгелса из 1848. године.
Након сукоба са Информбироом из 1948. године Федеративна Народ-
на Република Југославија одрекла је врховну потчињеност Москви и Совјет-