Page 91 - Novopazarski Zbornik 36
P. 91

94                           Милан Попадић                      НЗ 36/2013

               укључивање у шире балканске железничке системе, а те интересе је плаћало
               дозволама за изградњу страних пројеката на својој територији. Тако је већ
               од последње четвртине деветнаестог века Балкан почео да добија обрисе је-
               динствене железничке мреже, но која је захваљујући сеператним интересима
               остала исцепкана и нереализована (May 1952: 352–367).
                      У промишљању железничких траса на Балкану крајем деветнаестог
               и почетком двадесетог века за Нови Пазар је био нарочито значајан Аутроу-
               граски пројекат Orientbahn-а. (Дунавско-Јадранска траса је, на пример, зао-
               билазила Нови Пазар иако је пролазећи кроз Рашку, одакле скреће за Косов-
               ску Митровицу, била у његовој непосредној близини.) Овај пројекат заправо
               је започело Османско царство након Кримског рата (1853–1856) у жељи да
               се повеже са западном Европом. Првобитно планирана траса везивала би се
               на аустријску Јужну пругу, која се завршавала на хрватској граници, и кре-
               тала би се кичменом рутом: Бања Лука — Сарајево — Увац — Нови Пазар
               — Митровица — Приштина — Ниш — Софија — Пловдив — Једрене —
               Истанбул. После почетних неуспеха у реализацији, турска Порта је 1869. го-
               дине дала инвеститору барону Морису Хиршу (Maurice de Hirsch), поданику
               Аустро-Угарске, концесију за изградњу пруге. У оквиру његовог предузећа
               реализоване су трасе од аустријске границе, то јест од Добрљина на Сави,
               до Бања Луке (1872) и од Солуна до Косовске Митровице (1874). Након Бер-
               линског конгреса 1878. године Аустро-Угарска је добила право на управља-
               ње Босном и Херцеговином, те Новопазарским санџаком. У складу с тим,
               изграђена је до 1906. године траса такозване Bosnische Ostbahn, на релацији
               Сарајево — Увац. Након тога покренута је интензивна колико техничко-про-
               јектна, толико и дипломатска акција за припрему изградње наставка трасе
               пруге од Увца до Митровице (преко Новог Пазара), а која је имала назив
               Sandschakbahn. Но, сложена политичка ситуација и тињајући сукоби између
               великих европских сила, који су ускоро букнули у Првом светском рату, зау-
               ставили су реализацију овог пројекта. Ипак, све до почетка Другог светског
               рата, сада у измењеним геополитичким и државним оквирима, разматрана
               је могућност реализација балканске пруге која би на железничку мапу увр-
               стила и Нови Пазар (Evans 1916: 241–261; Mаy 1938: 496–527; Fevzija 2006;
               Oberegger 2009). Крај Другог светског рата донео је нове, радикалне и рево-
               луционарне промене, како на глобалном, тако и на локалном нивоу, али још
               увек не и звук воза који улази у станицу у Новом Пазару.


                                     Железни пут у социјализам
                      Након догађаја од описаног недељног јутра у Новом Пазару новем-
               бра 1949. године, два месеца касније, 18. јануара 1950. године, о чему нас
               такође обавештава лист Братство, одржан је у Новом Пазару свечани митинг
               поводом почетка изградње пруге Рашка — Нови Пазар. Том приликом Рамиз
   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96