Page 97 - Novopazarski Zbornik 36
P. 97

100                          Милан Попадић                      НЗ 36/2013

               Церемонија је уприличена у Рашки, на прослави је говорио тадашњи ми-
               нистар финансија, а потоњи председник Владе Србије и председник Пред-
               седништва СФРЈ, Петар Стамболић. Том приликом је истакао да је обновом
               ове пруге завршена и обнова укупне железничке мреже у Југославији, након
               само две године од ослобођења Београда, а најавио је и нове градитељске
               подухвате у будућности, чији је симболични залог управо обновљена пруга
               (Братство 1946/38: 2). Санацијом трасе Краљево — Косовска Митровица,
               која заправо представља сегмент старе Дунавско-јадранске руте, стекли су
               се и реални услови за изградњу и крака ка Новом Пазару, но одлука је ипак
               донета тек три године касније, у новембру 1949. године.
                      Изградња трасе Рашка — Нови Пазар, чија је укупна дужина изно-
               сила 20 километара, отпочела је 18. јануара 1950. са оптимистичним планом
               да буде завршена 7. јула исте године. Добар одзив и полет младих пругогра-
               дитеља, који су се калили на претходним омладинским акцијама, чинили су
               ову процену оправданом. Првог дана изградње на терену, 6 километара од
               центра Новог Пазара, било је две стотине припадника Прве Новопазарског
               фронтовске бригаде и три стотине бригадиста Прве Дежевске бригаде, са
               амбицијама да тај број расте и до две хиљаде дневно (Братство 1950/86: 2).
               Неколико дана касније, 23. јануара, почели су радови и из смера Рашке које
               је предузела Прва Студеничка, а потом (27. јануара) и Прва Штавичка брига-
               да, истина са нешто мањим бројем бригадира (Студеничка је бројала дваде-
               сет седам, а Штавичка стотину бригадира) (Диванефендић 1950/88: 3). Ипак,
               природне силе нису биле наклоњене друштвеном полету. Киша и снег, а тиме
               и блато и влага, отежавали су рад. Температуре су такође биле веома ниске, а
               26. јануара температура је износила 21 Целзијусов степен испод нуле. Но, у
               складу са нарочитом представљачком митологијом — те, дакле, неразмрси-
               вом спрегом логике и ирационалности — социјалистичке обнове и изград-
               ње, фронтовци су ове ниске температуре поздрављали уз спартански комен-
               тар: „Ала је данас дивно за рад, јер блата немамо“ (Братство 1950/87: 2). Но,
               радови су напредовали и по овако тешком времену, норме су оствариване, а
               пролеће је очекивано као доба у коме ће се интензивирати напори, да би на
               лето били и окончани. Планови су преточени и у стихове које су испевали
               бригадири: „Рашка — Нови Пазар, то је наша мета, изградићемо пругу, још
               овог лета...“ (Братство 1950/89: 3).
                      Пролеће је донело лепше време, али и прве проблеме. Забележено је
               да се значајно повећао број изостанака са рада, смањен број радних часова,
               као и неефикасан месечни распоред у смењивању бригада на терену (Ди-
               ванефендић 1950/89: 3). Но, приближавање 1. маја, Празника рада, донело
               је нову мотивацију и донекле је поправило продуктивност, а током пролећа
               радовима на траси придружиле су се и бригадирке Прве бригаде жена града
               Новог Пазара, што је свако повећало живост на градилишту. Дотадашњој
               мушкој песми, придружио се и женски напев: „Ој, Пазарска радна пруго,
   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102