Page 98 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 ЖЕЛЕЗНИ ПУТ У СОЦИЈАЛИЗАМ: ИЗГРАДЊА ПРУГЕ... 101

месец дана није дуго“ (Отовић 1950: 3). Рад на прузи пратиле су и просвет-
но-културне активности. Тако је у првих пет месеци одржано 104 предавања,
520 читалачких група, 52 радне и политичке конференције, 10 приредби и 40
биоскопских приредби, а забележено је да је прочитано и 660 „књига и раз-
них брошура“ (Х. М. 1950/94: 3). До краја јула 1950. године на изградњи пру-
ге радило је 35 добровољних бригада, омладинских, женских и ученичких,
са укупно 6480 бригадиста. Ипак, поред свих успеха мерених добровољним
радним часовима који су изражавани и новчаном вредношћу (1.456.968 рад-
них часова = 19.964.560 динара), појавило се и незадовољство ефикасношћу
како градитељских, тако и идеолошко-политичких и културно-просветних
радова (Братство 1950/96: 3). Седми јул је прошао, као и остатак лета 1950 —
„Рашка — Нови Пазар, то је наша мета, изградићемо пругу, још овог лета...“
чуло се све ређе — прошао је и остатак 1950. године, али радови на изградњи
пруге Рашка — Нови Пазар нису били завршени.

Пруга које нема

Радови на изградњи пруге Рашка — Нови Пазар обустављени су
1951. године (Црнишанин 1969: 487). Отада, она ће се помињати у различи-
тим контекстима, али без конкретних градитељских резултата. На пример,
као једна од последица градње железнице, 1952. године на траси пруге, два
километра од Новог Пазара, пронађен је значајан каснонеолитски локали-
тет Напреље. Када је 1956. године, Нови Пазар добио свој први Генерални
урбанистички план, тим планом је била предвиђена и железничка станица
у близини Индустријске зоне, лоциране у северном делу града, што је одго-
варало планираној траси пруге Рашка — Нови Пазар из 1949/1950. године.
У Детаљном урбанистичком планом (ДУП) Новог Пазара из 1968. године,
железничка траса била је део пројекта (Миловановић 1968 [шема саобраћаја
града]), но са присутним ставом да је: „Детаљни план дефинитивно је одба-
цио могућност изградње железничке станице као нерационалан пројекат“
(Ћоровић 1969: 414). Слично мишљење било је део општег друштвеног кон-
сензуса о одлуци да се одустане од железничке пруге Рашка — Нови Пазар,
које је 1969. године Мехмед Бејтић концизно сумирао: „Данас треба рећи да
је то било добро, с обзиром на све већи значај савремених друмова и укида-
ње кратких и нерентабилних железничких линија“ (Бејтић 1969: 76). Може
се закључити да је пруга Рашка — Нови Пазар, започета 1949–1950. годи-
не као пројекат модернизације, остала незавршена управо из истог разлога.
Наиме, државно предузеће Југословенске железнице је 1964. године донело
програм модернизације који је подразумевао и масовно укидање кратких и
нерентабилних пруга (Simović 1990). Кратка железничка траса Рашка —
Нови Пазар постала је застарела, а актуелан је постао савремени друмски
правац, магистрални пут Рашка — Нови Пазар — Рибарићи.