Page 16 - Novopazarski Zbornik 36

16 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

„Новопазарски налаз“ истраживачи приписују Аутаријатима, који су
једно време представљали најмоћније племе на средњем Балкану. Они су око
335. године п. н. е. покорили Трибале и завладали другим Трачанима и Или-
рима. Кнежевски гробови и предмети аналогни новопазарским, посебно по-
8
јасеви, нађени су на већем броју локалитета: Крушевици код Рашке, Атеници
код Чачка, Пећкој Бањи, Мраморцу, Винчи, Чуругу код Новог Сада и другим.
Дарданци су први пут дошли у контакт са Римљанима око 200. године п.
н. е., у време другог македонског рата. Њихова територија је, на прелазу из старе
у нову еру, прикључена Римској империји, да би се најкасније око 9. године нове
ере то десило и осталим територијама до Дунава. У оквиру Римског царства, по-
дручје Новог Пазара припало је Горњој Мезији, док се тутински и сјенички крај
нашао у оквиру римске провинције Далмације. Оваква припадност произилази
из чињенице да је граница Горње Мезије, односно Дарданије и Далмације ишла
западно од Новог Пазара, тј. ободом Сјеничко-пештерске висоравни. 9
Захваљујући свом географском положају, у централном делу Бал-
канског полуострва, новопазарска територија представља транзитну зону
између централних делова Европе и Мале Азије. Становништво подручја
југозападне Србије успостављене комуникације са суседним областима још
током праисторије, наставило је и у каснијим епохама. Претпоставља се да
је римски пут Епидаурум — Нови Пазар ишао преко Сјеничко-пештерске
висоравни. Тај пролаз је једини пролаз који све до данашњих дана води са за-
падног у источни део Балканског полуострва. Развијена саобраћајна инфра-
структура, тј. постојање пута у овом делу Балкана, кроз лимску и ибарску
долину, била је више него неопходна првенствено због транспорта метала и
готових производа, али и стоке. Комуникативност ове територије у римском
периоду базирала се, пре свега, на коришћењу магистралне комуникације
која је из Приморја долазила у горње Подриње и преко долине Лима, Сјени-
це, Новог Пазара и Косова ишла даље на исток или у Македонију. 10
Овај путни правац је потврђен и археолошким налазима, почев од
Пљеваља и Муниципиума С, преко Коловрата, Велике градине у Врсени-
цама, Шарског крша, Радаљице до Новог Пазара. Пут је настављао преко
Новопазарске Бање, или Бабрежа и Златног камена и спуштао се до Ибра
и Муниципијума ДД у Сочаници. Овај путни правац познат је и под име-
ном via metallica. Од Сочанице пут је водио до Улпиане — Липљана на
11
Косову и даље до Ниша или Скопља.

8 F. Papzoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969, 151–153.
9 Isto, 86.
10 I. Bojanovski, Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj
provinciji Dalmaciji V — Gornje Podrinje u sistemu rimskih komunikacija, Godišnjak Centra
za balkanološka ispitivanja, knj. 23, Sarajevo1987, 63–174.
11 Д. Премовић-Алексић, Траса римског пута на деоници Пријепоље — Нови Пазар у све-
тлу новијих археолошких истраживања, НПЗ 15/1991, 39–47.