Page 14 - Novopazarski Zbornik 36
P. 14

14                      Драгица Премовић-Алексић                НЗ 36/2013

               територији омеђеној Романијом, Дурмитором, Таром и Лимом у то време су
               дошле све до Голије. Новопридошли полуномади и ратници запосели су пре-
               деле између Лима и Ибра, а на пространој Сјеничко-пештерској висоравни
               и у долини Рашке сачувани су материјални остаци њиховог присуства. Док
               су домороци мртве спаљивали, придошлице су их сахрањивали у опруженом
               положају. Мушкарце су сахрањивали са скупоценим копљима и мачевима од
               гвожђа, а жене са ћилибарским огрлицама.  Овом периоду припадају и ис-
                                                        4
               траживана утврђења на Шарском кршу код Дуге Пољане, Осаоници, Гради-
               ни на Пазаришту, Грацу код Тутина и тумули у Глоговику на Доњој Пештери,
               Брњици код Сјенице, Петровој цркви и Дојевићу код Новог Пазара.
                      Номадско-ратничко племе које је запосело територију између Лима
               и Ибра поистовећује се са Аутаријатима. Према писању Драгослава Срејо-
               вића, Србију су током 6. века пре нове ере „насељавале прастаре, међусобно
               сродне домородачке заједнице“. Међу њима су и Дарданци који су живели
               на територији Косова и територији омеђеној долинама Ибра, Западне и Ју-
               жне Мораве и Аутаријати у Подрињу и Полимљу од Повлена и Маљена до
               Пештери. 5
                      Да су наведене домородачке заједнице крајем 6. века пре нове ере
               већ имале неку врсту класног друштва, говоре и остаци њихове материјалне
               културе констатовани и на нашем подручју. Испод темеља Петрове цркве код
               Новог Пазара откривен је кнежевски гроб чији инвентар довољно говори о
               ауторитету и значају сахрањеног. „Новопазарски налаз“ представља драго-
               цености које нису биле на ломачи већ су накнадно похрањене на периферији
               тумула у дрвеном сандуку. Имајући у виду да у овом тумулу није нађено
               оружје, а да је, између осталог, нађен женски накит (пар златних наушни-
               ца, једна златна игла, ниска од стаклених перли, златна огрлица, ћилибарска
               огрлица, две гривне и два прстена), могло би се претпоставити да се ради о
               женском тумулу. Међутим, истраживачи су закључили да се ради о породич-
               ној остави три особе, од којих је једна жена. Закључак су извели на основу
               аналогија са истовременим налазима са других локалитета, а које карактери-
               ше одсуство оружја и истоветност накита код жена и мушкараца. 6
                      Да су територију Србије, а и Старе Рашке, од краја 6. века п. н. е. пре-
               плавили луксузни предмети рађени у иностраним радионицама, потврђују
               предмети из већ поменутог „Новопазарског налаза“. Грчки импорт предста-
               вљају скоро сви предмети од злата (митре, пекторале, апликације, појасеви,



               4   Д. Срејовић, Када смо били културно средиште света; З. Летица, Пештер у бронзано и
                   гвоздено доба, Старинар XXXII 1981, Београд, 1982, 16.
               5   Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба, Историја српског народа, прва књига, Од
                   најстаријих времена до Маричке битке (1371), Београд, 1981, 60–61.
               6   Đ. Mano-Zisi, Lj. B. Popović, Novi Pazar — ilirsko-grčki nalaz, 1844–1969, Narodni muzej,
                   Beograd, 38–39.
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19