Page 14 - Novopazarski Zbornik 36

14 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

територији омеђеној Романијом, Дурмитором, Таром и Лимом у то време су
дошле све до Голије. Новопридошли полуномади и ратници запосели су пре-
деле између Лима и Ибра, а на пространој Сјеничко-пештерској висоравни
и у долини Рашке сачувани су материјални остаци њиховог присуства. Док
су домороци мртве спаљивали, придошлице су их сахрањивали у опруженом
положају. Мушкарце су сахрањивали са скупоценим копљима и мачевима од
гвожђа, а жене са ћилибарским огрлицама. Овом периоду припадају и ис-
4
траживана утврђења на Шарском кршу код Дуге Пољане, Осаоници, Гради-
ни на Пазаришту, Грацу код Тутина и тумули у Глоговику на Доњој Пештери,
Брњици код Сјенице, Петровој цркви и Дојевићу код Новог Пазара.
Номадско-ратничко племе које је запосело територију између Лима
и Ибра поистовећује се са Аутаријатима. Према писању Драгослава Срејо-
вића, Србију су током 6. века пре нове ере „насељавале прастаре, међусобно
сродне домородачке заједнице“. Међу њима су и Дарданци који су живели
на територији Косова и територији омеђеној долинама Ибра, Западне и Ју-
жне Мораве и Аутаријати у Подрињу и Полимљу од Повлена и Маљена до
Пештери. 5
Да су наведене домородачке заједнице крајем 6. века пре нове ере
већ имале неку врсту класног друштва, говоре и остаци њихове материјалне
културе констатовани и на нашем подручју. Испод темеља Петрове цркве код
Новог Пазара откривен је кнежевски гроб чији инвентар довољно говори о
ауторитету и значају сахрањеног. „Новопазарски налаз“ представља драго-
цености које нису биле на ломачи већ су накнадно похрањене на периферији
тумула у дрвеном сандуку. Имајући у виду да у овом тумулу није нађено
оружје, а да је, између осталог, нађен женски накит (пар златних наушни-
ца, једна златна игла, ниска од стаклених перли, златна огрлица, ћилибарска
огрлица, две гривне и два прстена), могло би се претпоставити да се ради о
женском тумулу. Међутим, истраживачи су закључили да се ради о породич-
ној остави три особе, од којих је једна жена. Закључак су извели на основу
аналогија са истовременим налазима са других локалитета, а које карактери-
ше одсуство оружја и истоветност накита код жена и мушкараца. 6
Да су територију Србије, а и Старе Рашке, од краја 6. века п. н. е. пре-
плавили луксузни предмети рађени у иностраним радионицама, потврђују
предмети из већ поменутог „Новопазарског налаза“. Грчки импорт предста-
вљају скоро сви предмети од злата (митре, пекторале, апликације, појасеви,

4 Д. Срејовић, Када смо били културно средиште света; З. Летица, Пештер у бронзано и
гвоздено доба, Старинар XXXII 1981, Београд, 1982, 16.
5 Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба, Историја српског народа, прва књига, Од
најстаријих времена до Маричке битке (1371), Београд, 1981, 60–61.
6 Đ. Mano-Zisi, Lj. B. Popović, Novi Pazar — ilirsko-grčki nalaz, 1844–1969, Narodni muzej,
Beograd, 38–39.