Page 29 - Zbornik 27
P. 29

30                      Dr Viktorija Sokolovska                 NZ27/2003


                         mo kakvo i koliko je bilo stanovni{tvo na koje su Dardanci nai{li, tek
                         ovi su naselili odre|enu oblast, u prvom redu tok Belog Drima i wegovo
                         zale|e, planinski venac Prokletija i Mokru Goru, dakle prostor koji }e
                         uvek ostati sastavni deo Dardanije. Kao {to }emo kasnije videti, to je pro-
                         stor koji se prema zapadu nadovezuje na oblast koja je pripadala Agrijani-
                            13
                         ma. Kada su se balkanski Dardanci na{li u novoj sredini, u surovijim
                         uslovima, izolovani od svoje mati~ne oblasti, morali su napustiti vaqa-
                         ne obi~aje, navike i na~in `ivota koji su praktikovali u pradomovini.
                         Verovatno je zato o wima sa~uvana tradicija »da su Dardanci bili tako
                         divqi da su kopali jame ispod |ubreta i da su tamo `iveli« i »da su se ku-
                                                14
                         pali tri puta u `ivotu.« Pored toga, ne treba zaboraviti, da su se oni na-
                         stanili u zale|u Egejskog mora, daleko od uticaja egejske kulture i da su ti-
                         me napravili drasti~an prekid sa kulturnim `ari{tima egejskog sveta.
                         Zato su u o~ima anti~kih pisaca balkanski Dardanci »podivqali i posta-
                         li varvari«. Sa Peoncima stvar stoji druga~ije. Dolaskom na Balkan, Pe-
                         onci su nastanili Halkidik i dowi tok Vardara i od prvog momenta osta-
                         li su u dodiru sa egejskim centrima kulture i mo}i i, kao {to je poznato,
                         bili su u~esnici u mnogim doga|ajima koji su se odigrali na ju`nom delu
                         sredwebalkanskog prostora. Bez obzira na to {to su se vremenom znatno
                         pro{irili prema severu, pa je u klasi~no doba Bilazora, koja se nalazila
                         kod Sv. Nikole u isto~nom delu Republike Makedonije, bila najve}i grad u
                                 15
                         Peoniji, oni su ostali u stalnom kontaktu sa Egejom i centrima kulture i
                         zanatstva na Egejskoj obali, te su u klasi~no doba pripadali helenskoj kul-
                         turnoj sferi.
                               Kako stoje stvari sa drugim problemom? U nauci vlada uverewe da su
                         Dardanci u predrimsko doba nastawivali teritoriju Kosova i Metohije i
                         skopsko-kumanovski region, tako da je ovaj prostor smatran wihovom ma-
                                         16
                         ti~nom obla{}u. Mada se u me|uvremenu pojavilo mi{qewe da se granice
                         Dardanije u vreme wene samostalnosti nisu morale podudarati sa grani-
                         cama Dardanije u prethodnom periodu, ovakvo mi{qewe ostalo je va`e}e.
                         Iako je bilo vi{e razloga i indicija da se ovo stanovi{te dovede u pita-
                         we, istra`iva~i anti~ke pro{losti sredwebalkanskih plemena ostali su
                         pri ovom uverewu. Zna~ajan korak u pravcu sagledavawa pravog stawa na-
                                                                                           17
                         pravio je R. Mack ukqu~iv{i skopsko-kumanovsku oblast u Peoniju. Kao
                         {to je Papazoglu istakla, Makovi argumenti bazirani su na nalazima da-


                         13  V. Sokolovska, Agrijani,18id.
                         14  Prema: F. Papazoglu, Plemena, 393.
                         15  Pol. V, 97.
                         16  Ovo mi{qewe preovla|uje u svim istorijskim i arheolo{kim radovima doma}ih i
                             stranih istra`iva~a.
                         17  R. Mack, Grenzmarken und Nachbarn Makedoniens im Norden und Westen, Diss. Gottingen,
                             1951, 149.
   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34