Page 29 - Zbornik 27

30 Dr Viktorija Sokolovska NZ27/2003

mo kakvo i koliko je bilo stanovni{tvo na koje su Dardanci nai{li, tek
ovi su naselili odre|enu oblast, u prvom redu tok Belog Drima i wegovo
zale|e, planinski venac Prokletija i Mokru Goru, dakle prostor koji }e
uvek ostati sastavni deo Dardanije. Kao {to }emo kasnije videti, to je pro-
stor koji se prema zapadu nadovezuje na oblast koja je pripadala Agrijani-
13
ma. Kada su se balkanski Dardanci na{li u novoj sredini, u surovijim
uslovima, izolovani od svoje mati~ne oblasti, morali su napustiti vaqa-
ne obi~aje, navike i na~in `ivota koji su praktikovali u pradomovini.
Verovatno je zato o wima sa~uvana tradicija »da su Dardanci bili tako
divqi da su kopali jame ispod |ubreta i da su tamo `iveli« i »da su se ku-
14
pali tri puta u `ivotu.« Pored toga, ne treba zaboraviti, da su se oni na-
stanili u zale|u Egejskog mora, daleko od uticaja egejske kulture i da su ti-
me napravili drasti~an prekid sa kulturnim `ari{tima egejskog sveta.
Zato su u o~ima anti~kih pisaca balkanski Dardanci »podivqali i posta-
li varvari«. Sa Peoncima stvar stoji druga~ije. Dolaskom na Balkan, Pe-
onci su nastanili Halkidik i dowi tok Vardara i od prvog momenta osta-
li su u dodiru sa egejskim centrima kulture i mo}i i, kao {to je poznato,
bili su u~esnici u mnogim doga|ajima koji su se odigrali na ju`nom delu
sredwebalkanskog prostora. Bez obzira na to {to su se vremenom znatno
pro{irili prema severu, pa je u klasi~no doba Bilazora, koja se nalazila
kod Sv. Nikole u isto~nom delu Republike Makedonije, bila najve}i grad u
15
Peoniji, oni su ostali u stalnom kontaktu sa Egejom i centrima kulture i
zanatstva na Egejskoj obali, te su u klasi~no doba pripadali helenskoj kul-
turnoj sferi.
Kako stoje stvari sa drugim problemom? U nauci vlada uverewe da su
Dardanci u predrimsko doba nastawivali teritoriju Kosova i Metohije i
skopsko-kumanovski region, tako da je ovaj prostor smatran wihovom ma-
16
ti~nom obla{}u. Mada se u me|uvremenu pojavilo mi{qewe da se granice
Dardanije u vreme wene samostalnosti nisu morale podudarati sa grani-
cama Dardanije u prethodnom periodu, ovakvo mi{qewe ostalo je va`e}e.
Iako je bilo vi{e razloga i indicija da se ovo stanovi{te dovede u pita-
we, istra`iva~i anti~ke pro{losti sredwebalkanskih plemena ostali su
pri ovom uverewu. Zna~ajan korak u pravcu sagledavawa pravog stawa na-
17
pravio je R. Mack ukqu~iv{i skopsko-kumanovsku oblast u Peoniju. Kao
{to je Papazoglu istakla, Makovi argumenti bazirani su na nalazima da-

13 V. Sokolovska, Agrijani,18id.
14 Prema: F. Papazoglu, Plemena, 393.
15 Pol. V, 97.
16 Ovo mi{qewe preovla|uje u svim istorijskim i arheolo{kim radovima doma}ih i
stranih istra`iva~a.
17 R. Mack, Grenzmarken und Nachbarn Makedoniens im Norden und Westen, Diss. Gottingen,
1951, 149.