Page 119 - Zbornik 27
P. 119

NZ27/2003     NOVI PRILOZI TUMA^EWU @IVOPISA...                     121























                            Sl. 12 — Arhan|eo Gavrilo iz Blagovesti, poznat kao Plavi an|eo,
                           crkva Sv. Ahilija u Ariqu, 1296, ~eoni zid u zoni oltarske pregrade

                         govesti i an|ela u ru`i~astoj tunici, naslikanoj na desnoj strani kompo-
                         zicije Svete Trojice u kapeli u Rasu, da ima mesta osnovanoj pretpostavci
                         da je re~ o radovima istog `ivopisca. Uporedna analiza crte`a, forme,
                         kolorita, te drugih karakteristika ove dve freske, na o~igledan na~in
                         ukazuje da je boqi slikar Dragutinove kapele ista ona li~nost koju istra-
                         `iva~i dr`e za najboqeg od trojice slikara `ivopisa u hramu Svetog Ahi-
                         lija u Ariqu. Sli~an je rezultat upore|ewa i lika Svete Ane u Dragutino-
                         voj kapeli sa likom Bogorodice iz ariqskih Blagovesti. Klasicisti~ka
                         obrada draperije, blagi nagove{taj telesne strukture pod wom, fina pa-
                         stelna boja ode}e, poigravawe svetlosnim efektima i smisao za karakteri-
                         zaciju likova kakvi se u kapeli vide, u slu~aju Svete Trojice i Svetog Joa-
                         kima dobijaju svoje paralele u ariqskoj crkvi u predstavama @rtve Avra-
                         move i liku patrona hrama Svetog Ahilija. Verujem da }e ovo razmi{qawe
                         otvoriti put novom sagledavawu i analizirawu odnosa `ivopisa u dve za-
                         du`bine kraqa Dragutina koje su nastajale gotovo uporedno u relativno
                         kratkom vremenskom periodu. U tom interludiju je, ~ini se, jedan solidan
                         slikar, izvesno Grk, zna~ajno nadgradio svoje ume}e usavr{avaju}i se vi{e
                         u zanatskoj ve{tini i finim crta~kim profilacijama nego u sklonosti ka
                         preuzimawu novih stilskih re{ewa, osim u formalnim nagove{tajima.
                               Naposletku, a umesto uobi~ajenog zakqu~ka, sti~e se utisak da treba
                         jo{ jednom podvu}i zna~aj sistemati~nog sagledavawa spomeni~kog nasle-
                         |a srpskog sredweg veka u odnosu na istoriju duha epohe u kojoj su nastajali,
                         s posebnim naglaskom na religijsku dimenziju kao nezaobilazni faktor
                         koji je najneposrednije uticao na na~in mi{qewa i delawa qudi toga do-
                         ba. Dragutinova grobna kapela, kao dragoceni spomenik kulture i duha,
                         koji je u velikoj meri izmakao vatri i zavojeva~ima kao kakva predstra`a
   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124