Page 116 - Zbornik 27

118 Tamara Ogwevi} NZ27/2003

smrti 1316. i sahrawen. Kako je, me|utim, u celini nemogu}e shvatiti duh
sredweg veka bez razumevawa verskog preteksta kao na~ina `ivota tog nao-
ko udaqenog vremena, neophodna je temeqnija analiza kompozicije na is-
to~nom zidu kapele koja do tananosti eksplicitno odslikava Dragutinovu
urowenost u veru na granici asketskog misticizma. Stru~no efemerizova-
na u smislu svedenosti na faktografsko pobrajawe svetiteqa, freska na
isto~nom zidu je autenti~ni »kqu~« za razumevawe Dragutinovog verskog
raspolo`ewa, ali i wegovog du{evnog stawa i istinske dubine wegovog
pokajawa.
Isto~ni zid bogomoqe, bez obzira na wenu veli~inu i namenu, uvek
je centralni bogoslu`beni prostor, prostor namewen ~asnoj trpezi, zona
projavqivawa Svetlosti sveta i evharistijskog obreda, zona kojoj se okre-
}e lice u molitvi. I upravo u tom prostoru Dragutinove kapele pojavquje
se neobi~na kompozicija namesto uobi~ajenih re{ewa svojstvenih oltar-
skoj apsidi. Likovi Svetog Joakima i Ane, Bogorodi~inih roditeqa, okru-
`eni svetim Stolpnicima i ~udotvorcima, Simeonom Stilitom, Simeo-
nom ^udotvorcem i Alimpijem Stolpnikom, nedvosmisleno sugeri{u da
samo istrajnost u istinskoj veri biva nagra|ena blagoslovom neba i spase-
wem du{e. Ovakva kompozicija, izbor svetiteqa kao model odnosa prema
Bogu u smislu najve}eg podviga (stolpnici koji odbijaju da stoje na kvar-
qivom tlu ovoga sveta ve} se mu~no podvi`u na stubu, prim. aut.) i istraj-
nost u veri (od sveta i sve{tenstva zbog nemawa poroda odba~eni rodite-
qi Bogomatere, pre wenog ro|ewa, prim. aut.) predstavqaju ikonografske
tipove bli`e mona{kom nego vladarskom shvatawu. Isto~ni zid je skru-
{eni ktitorov zavet nebu o spremnosti na najvi{i i najte`i podvig u ci-
qu li~nog pokajawa i spasewa. Joakim i Ana, roditeqi Bogorodi~ini, la-
ko se dovode u analogiju sa blagorodnom dinastijom Nemawi}a i domi-
nantnom figurom velikoshimnika Simeona koji stoje}i u isto~nom delu
svoda, dakle upravo nad ovim prizorom, predaje vlast sinu Stefanu. Ni
istovetnost imena dvojice stolpnika sa mona{kim imenom Stefana Nema-
we nije slu~ajna, a u celokupnom kontekstu personifikuje odricawe od do-
bara ovoga sveta {to je fundament vizantijske mona{ke misli i osnovni
princip asketskog podviga.
O~evidno smrtno bolestan, duboko uzdrman neuspehom svoje vlada-
vine, kraq Dragutin je na zidovima grobne kapele u Rasu jednovremeno is-
pisao i zave{tawe i zavet. Zave{tawe, kako je to istorijsko dobro poznato,
wegov brat nije ispo{tovao, ali je zavet na askezu Dragutin odr`ao. Nije
poznato da se i jedan drugi me|u Nemawi}ima vladarima podvrgao takvom
postu i molitvi, a ~esto i samoka`wavawu, kao {to je to ~inio Dragutin
Nemawi}. Smrt mla|eg sina Uro{ica, koji je umro kao monah Stefan u go-
dinama nakon zavr{etka radova u Ariqskoj crkvi, gde je i sahrawen jer je
po ustrojstvu ku}e Nemawi}a izvesno bio vi|en i vaspitavan za srpskog