Page 242 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

242 Жељко Тиосављевић, Слава као породични...

Прослављање, односно обележавање крсне славе за сваку породицу је
духовна обавеза и обичај, без обзира на то што свечар има живе родитеље
или више браће који имају своје породице. Под прослављањем, односно
обележавањем крсне славе у овом контексту подразумевамо молитвени тј.
први део славе, док је други, свечарски део могуће осмислити да буде зајед-
нички, у договору са браћом и родитељима.
На основу свега наведеног можемо закључити да би било пожељно да
свечар прослављање, односно обележавање славе започне у храму на литур-
гији. Сам чин прослављања крсне славе у породичном окружењу је наста-
вак богослужбене димензије црквеног живота, те у том смислу представља
богослужбену радњу, тј. продужену литургију. Важно је истаћи да славско
жито, тзв. кољиво представља неизоставни елемент у свечарском чину обе-
лежавања крсне славе, јер се оно справља и конзумира у славу Бога, у име
светих и помен оних који су преминули у благочестивој вери.
Када су у питању специфичности обележавања крсне славе у новопа-
зарском подручју, закључујемо да се у сеоским подручијима задржао обичај
давања здравице, који је у градском подручју, као и у неким другим делови-
ма Србије, мање присутан.
Када су у питању храмовне славе, на овом подручју се у 19 цркава и
манастира обележавају 22 храмовне славе. Што се тиче заветина, оне се
прослављају у 53 села, у оквиру 13 заветних дана.