Page 37 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

Новопазарски зборник, 45/2022, стр. 33-43 37

Донжон кула у Раму

Пловни ток Дунава кроз Србију омогућио је развитак више утврђења, дво-
раца и манастира у средњем веку. Географски услови приобалног подручја наро-
чито су погодовали изградњи стратешких утврђења као што су Голубац и Рам.
Иако је стратешка улога тврђаве Рам била релативно кратка за период
позног средњег века, ипак је била значајна за одбрану тадашње границе на Ду-
наву, између Смедерева и Голупца. Саграђена је 1483. године по налогу султа-
на Бајазита II, за чије име се везује више боравака на том простору. Након што
је турска граница померена ка северу, од 1521. године тврђава губи погранич-
ни значај. Касније добија сличну улогу у аустријско-турским ратовима у 18.
веку, а њен значај поново нестаје у 19. веку, када је Турци потпуно напуштају.
Данас је донжон кула саставни део реновиране тврђаве, свакодневно
отворене за посетиоце. Након уласка у тврђаву, прво се пролази кроз њено
приземље (Слика 2 и 3). Имала је три спрата и две платформе на врху.

Слика 2. План тврђаве Рам са кулама (2022)

Из наведеног плана (Слика 2) јасно се види да је термин донжон одо-
маћен у називу најважније куле средњовековне српске тврђаве, иако познавао-
ци истичу да је правилнија одредница бранич-кула, односно главна кула. Оно
5
што је вредно пажње јесте улаз, односно прилаз донжону. Узак је и ломи се на
неколико места, тако да није могућ истовремени пролазак већег броја људи.
Због тога се сматра да је машикула на врху у потпуности била сврсисходна. 6

5 Детаљнија објашњења појма бранич-кула видети у: Лексикон српског средњег
века, (ур. С. Ћирковић и Р. Михаљчић), Београд, 1999.
6 Више о донжон кули Рамске тврђаве: ramskatvrdjava.rs/donzon-kula/ Посећено 24.08.2022.