Page 36 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

36 И. Б. Шарчевић, Српске донжон куле у 15. веку

Донжон кула у Смедереву

Одбрамбена функција главних кула у нашим средњовековним градо-
вима можда се најбоље види на примеру Смедеревске тврђаве или Смеде-
ревског града, како се у литератури назива утврђење у данашњем Смедереву.
Иако је првобитна кула значајно оштећена, њени остаци и делимична обнова ,
4
те бројни писани трагови из 15. века доста говоре о њеној бурној историји.
Била је сведок значајних борби за превласт у угарско-‐турским сукобима, као
и последњи бедем српске одбране у тадашњој држави.
Турска освајања под вођством султана Мехмеда II нису поштедела јако
српско утврђење на Дунаву, па је коначна предаја града 1459. године означила
и крај српске државе. Аутори наводе да је заузимање Смедерева подстакло
страх од ширења ислама у западноевропским и јужноевропским земљама.
Додаје се да су „ тамошњи политички кругови рачунали на неосвојивост ње-
гових зидина“ (Спремић 2012: 14).

Скица 1: Пример донжон куле – могућ изглед у Смедеревском граду

Предузета истраживања дају податке на основу којих се могу извести
одређени закључци о изгледу куле у првој половини 15. века (Скица 1). Мар-
ко Поповић даје прецизније податке о изгледу донжон куле у Смедереву на-
водећи да је кула „димензија 13x13 м, и има масивне зидове широке око 4,30
м [...] најнижој етажи је просторија површине око 16 м2 и висине око 9 м,
која је била засведена кугластим сводом од камена и опека“ (Поповић 2013:
24). На врху је био кров у облику пирамиде, а са трећег спрата се излазило
ка машикулама. Преко шетне стазе Дунавског бедема приступало се горњем
делу куле.

4 Више о истраживањима и обновама Смедеревске тврђаве: Поповић, М.,
Смедеревски град, Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, 2013,
11-13.