Page 40 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

40 И. Б. Шарчевић, Српске донжон куле у 15. веку

Остале куле и њихов значај

У Србији се налазе бројни остаци кула, њихови темељи и основе и тек
понеки сачувани зид, а о некима се данас говори само на основу оскудних
писаних трагова или усмених предања. Како би биле сачуване од заборава,
неопходно је одржати их у постојећем стању и обновити за будућа поколења.
Иако се овај рад превасходно бавио главним кулама српских средњовековних
утврђења у 15. веку, ништа мање пажње не завређују ни остали типови на-
ших кула из других периода, значајни за одбрану земље кроз бурну историју.
Такође, значајни су са аспекта очувања националног идентитета, а треба раз-
мотрити и њихову потенцијалну употребу у догледној будућности.
Међу њима се налазе Диздарева кула (негде означена и као Деспотова)
у Београду, саграђена почетком 15. века (око 1405. године). Настала на те-
мељима римских грађевина , ова кула данас је препознатљиви симбол у окви-
8
ру Београдске тврђаве. Ту је још и топовска Јакшићева кула , према облику
9
и функцији веома слична суседној Кули Небојши. Средњовековно утврђење
из 14. века код Сталаћа данас чини само делимично сачувана донжон кула,
односно Тодорова кула или Кула Тодора од Сталаћа. Народна песма Смрт
војводе Пријезде везује се за трагично настрадале Тодора и Јелицу.
Вршачка кула представља добар пример позног средњовековног гра-
дитељства. Овај симбол града Вршца јесте најбоље очуван део утврђења из
прве половине 15. века. Висином од готово 20 метара на врху брега, позна-
10
тог под називом Кула, Вршачка кула је остављала утисак на бројне пролазни-
ке и путописце у прошлости. Тврђава у Бачу је специфична по месту на коме
је подигнута (природно речно острво), а њена донжон кула данас је потпуно
реконструисан објекат. Усамљена Иван‐кула на планини Радан, на југу Ср-
бије, место је са кога су Косанчић Иван и Топлица Милан кренули у Косовски
бој, како се верује.
Кула мотриља у оквиру тврђаве у Новом Пазару са својом осмостраном
основом и одличном дрвеном конструкцијом представља изванредан пример
у архитектури овога краја. Она је такође и пример нечега што се мора сачува-
ти као важна историјска тековина како не би изгубила свој значај и била само
„магацински простор Јавног комуналног предузећа [...]“ (Дебљовић Ристић
2018: 58). Премда су историјски подаци непотпуни, на основу онога што је
познато може се сматрати да је кула „вероватно подигнута на прелазу из XVII
у XVIII век“ (Премовић Алексић 1999: 142).

8 Више о томе: Поповић, М., Сингидунум – Београд – Римски каструм, Археолошки
преглед 15, Београд, 1973, 43-44.
9 О Јакшићевој кули: www.beogradskatvrdjava.co.rs/јакшићева-кула/ Посећено 31.
08. 2022.
10 Више о Вршачкој кули: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.
php?id=1049 Посећено 27. 02. 2022.