Page 34 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45
P. 34

34                                И. Б. Шарчевић, Српске донжон куле у 15. веку


                     У оквиру једног утврђења на простору тадашње Србије лако је уочи-
               ти остатке донжон или бранич-куле. То је највећи и најпространији сегмент
               међу одбрамбеним зидовима, саграђен да брани унутрашњост града од спољ-
               них опсада. У текстовима старијег датума кулом је означавана читава тврђа-
               ва, а не само једна кула.  И у данашње време реч кула је веома присутна у
                                      1
               српском језику. Етно‐село „Врдничка кула“ сасвим извесно носи назив према
               старој Врдничкој кули на Фрушкој гори, а насеље Кула у Бачкој  вероватно
               је добило назив према неком утврђењу из времена Турака. Лексикон српског
               средњег века прецизно дефинише структуру и намену бранич-кула, однос-
               но донжона. Марко Поповић, наш угледни археолог и један од најзначајних
               аутора на пољу српског средњовековља, истиче да је донжон током векова
               прешао развојни пут од стамбене дрвене куле палисадних утврђења, преко
               одбрамбених грађевина за становање и чување хране и воде у периоду од 10.
               до 11. века све до последњег упоришта одбране као главна кула једног ут-
               врђења у војној архитектури 13. и 14. века на западноевропској територији.
                                                                                      2
               Овде се може додати да врхунац у изградњи донжона на територији Србије
               градитељи достижу током прве половине 15. века.
                     Наиме, пре тог периода изградња утврђења није била ни на приближ-
               ном нивоу. Најпре су грађена на узвишењима, обронцима стена и сличним
               погодним местима. Одбрана је базирана на једноставним решењима, довољ-
               ним за одбрану од хладног оружја. Употреба ватреног оружја у првим де-
               ценијама 15. века доводи до нових решења у изградњи фортификација, као
               што је постављање отвора за одбрамбене топове. Стварање нових утврђења и
               измештање становништва у ниже (северније) пределе временом је омогућило
               достизање врхунца средњовековног градитељства, али и уметности, што се
               најбоље може видети на примерима Манасије и Раванице. Иако су државне
               прилике условиле изградњу импозантних одбрамбених комплекса са већим
               бројем кула, донжон кула са висином и до 30 метара остаје најважнији домет
               војног градитељства крајем 14. и у првој половини 15. века.
















               1   О пореклу и значењу речи кула видети у: Дероко, А., Средњевековни градови у
               Србији, Црној Гори и Македонији, Просвета, 1950, 18.
               2   Детаљнија објашњења појма донжон видети у: Лексикон српског средњег века,
               (прир. С. Ћирковић и Р. Михаљчић), Београд, 1999.
   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39