Page 145 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 145

Novopazarski zbornik, 43/2020, str. 141-154                         145


                     Poznato je da je u ovoj periodi postojao veliki biodiverzitet beskičmenjaka
               koji su živeli u morskoj sredini. Sunđeri, korali, morski ljiljani, morske zvezde i
               ježevi dobijaju sve raznovrsnije oblike. Ista pojava se primećuje kod mekušaca,
               među kojima su glavonošci posebno zastupljeni. Bogatstvo života u trijaskoj peri-
               odi se povećava sa razvojem školjki i puževa.






               Ordo: Hippuritida
               Subordo: Requienioidea
               Fam: Epidiceratidae
               Genus: Epidiceras sp.






                 Sl.4. Mnogobrojne školjke iz trijasa u krečnjaku na lokalitetu Bajevica, opština
                                      Novi Pazar (photo: M. Dudić).


                     Poznato je da je u jurskoj periodi južnu Evropu u najvećem delu pokrivalo
               Sredozemno more. Čitave oblasti naše zemlje bile su pokrivene morem koje nije
               bilo iste dubine u svim delovima. Središnji deo Srbije je u tom periodu bio suva ze-
               mlja u vidu nekog ostrva. Fauna se razvijala u zavisnosti od najpovoljnijih uslova u
               kojima se nalazila. Životinjski svet jurskog perioda bio je veoma raznolik i napred-
               niji od prethodnog trijaskog perioda. Nalazi fosilnih ostataka u raznim krajevima
               naše zemlje ukazuju nam da je u tim morima postojala velika raznovrsnost oblika
               i načina života. Među mekušcima toga doba školjke su bile vrlo rasprostranjene i
               raznovrsne (Sl. 6, 7). Tu su se pojavili mnogi rodovi koji su nastavili svoju evolu-
               ciju u kredi. Jurske školjke su imale raznovrsne ljušture sa mnogobrojnim rebrima
               i izraslinama kao prilagodbu na život u plitkoj uzburkanoj vodi kako bi mogle da
               sačuvaju svoje mekano nežno telo. Ostaci jurskih školjki čine dobar deo ostataka
               koralnih grebena, uz ostatke korala, algi, foraminifera, briozoa, hidrozoa, puževa
               i ježeva, koji grade krečnjačke mase u istočnoj Srbiji, Hercegovini i Crnoj Gori.
               Krečnjačke mase ovih planina predstavljaju ostatke koralnih sprudova koji su se
               razvili krajem jure i početkom krede. U njima su bila zastupljena mnogobrojna
               naselja korala. U našim paleontološkim uzorcima sa lokaliteta Bajevica takođe re-
               gistrujemo fosilne ostatke korala (Sl.5).
   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150