Page 144 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

144 V. Vukanić, M. Dudić, Paleobiodiverzitetsko nasleđe mezozoika na području...

Rezultati i diskusija

Našu zemlju nije neprekidno, kroz sve periode, pokrivalo more u kome
bi se život mogao odvijati nesmetano od pojave najprimitivnijih bića kao što su
protozoe do najsloženijih kičmenjaka. Smene kopna i mora na ovim prostorima u
više mahova stvarale su diskontinuitet u razvoju živog sveta. Takođe, i formirani
ekosistemi nisu bili uvek pogodni za stvaranje sedimenata koji bi omogućili oču-
vanje fosilnih ostataka organizama. Najstariji organski ostaci, sačuvani kao fosili,
u drugim oblastima Evrope (npr. u Bretanji) nađeni su u stenama obrazovanim
u morima algonkiske periode dok kod nas potiču iz stena koje su se nataložile u
silurskoj periodi. Ako ovu razliku u vremenu predstavimo godinama tj. brojevima,
onda ćemo dobiti da su naši najstariji fosili predstavnici onih organizama koji su
živeli pre 400 miliona godina ili milijardu i 300 miliona godina kasnije od nađe-
nih organizama algonkiske periode u drugim oblastima (Petković i Pašić 1950).
U našoj zemlji se takođe nalaze stene stvarane u algonkiskoj periodi, ali u njima
nema nikakvih organskih ostataka. Ako ih je i bilo, smatra se da su u naknadnim
geološkim procesima nestali.
Mezozojska perioda karakteriše se dosta naprednijim i raznovrsnijim živim
svetom. Velikim Sredozemnim morem u trijasu bile su obuhvaćene teritorije na
kojima se danas nalazi naša zemlja, skoro kao i u prethodnoj permskoj periodi.
Smatra se da je cela južna Evropa bila njime prekrivena. U početku je bilo plit-
ko, a zatim je u srednjem i gornjem trijasu postajalo sve dublje. Krajem srednjeg
trijasa more je ponovo postalo pliće, a iz mnogih oblasti srednje Evrope potpuno
se povuklo. Na kraju trijasa sve te oblasti u Evropi bile su potopljene morem koje
se u narednoj jurskoj periodi sve više širilo. Flora i fauna su u ovoj periodi veoma
dobro zastupljene. Biljke koje žive u moru (npr. morske alge diplopora i giroporela
sa krečnjačkim skeletom) kao i kopnene, među kojima značajno mesto zauzimaju
četinari, posebno volacija, ostavile su tragove na mnogim mestima u trijaskim slo-
jevima. Na lokalitetu Bajevica nalazimo tragove i ostatke biljnog fosilnog materi-
jala koji pripada rodu četinara Araucaria sp. (Sl.3).

Phylum: Pinophyta
Class: Pinopsida
Ordo: Pinales
Fam: Araucariaceae
Genus: Araucaria

Sl.3. Fosilni fragment biljke Araucaria sp., lokalitet Bajevica (photo: M. Dudić).