Page 171 - Zbornik 40

40/2017 ПРОЛЕГОМЕНА ЗА УРБАНИСТИЧКО НАСЛЕЂE... 171

Уз бројне економске, етничке, верске и идеолошке проблеме, новим
управљачима предстојало је и уређење града. Поред тешког стања у граду
у предратни годинама, у рату је Нови Пазар бомбардован у више наврата, а
почетком новембра 1944. године чак три пута. Све то је довело до тога да је „цео
град имао изглед мале, прљаве паланке, мада по положају, броју становника и
простору који захвата спада у ред већих градова у нашој земљи, а има и услова
да буде и један од лепших градова“ (И.К. 1954: 3). Претходни период, који
се не броји само деценијама већ и вековима, условио је ово неславно стање,
али се и животност града ипак пробијала кроз муљ и шут који су нанели рат
и време. Проницљиво око архитекте Јована Крунића 1955. године примећује:
„Нови Пазар је један од ретких градова Србије (поред Призрена, Пећи,
Ђаковице) који је у прошлости добио своју изразиту урбану физиономију,
узевши ствар обликовано, и коју је ту физиономију релативно добро очувао.
Ту физиономију чине његов специфичан урбани склоп, смештај, однос и
облик његових кућа. Специфичност урбаног склопа града огледа се, сумарно
узевши, у композицији градског ткива, склопа стамбених насеља ретког
карактера, који образују одељене махале са великим процентом зеленила.
Посебну околност у томе склопу чини платно старога града са тврђавом,
амбијент који би се могао развити у акропољ града.“ (Krunić 1994: 134).
Прва послератна фаза преобликовања урбане структуре Новог Пазара имала
је незахвалан задатак да град врати на ноге и савлада нагомилане комуналне,
хигијенске, управне и стамбене проблеме. Резултати су били скромни, но тада
је ипак реализован одређен број инфраструктурних и стамбених објеката,
који су донекле променили стање у урбаном миљеу града, уносећи у његову
традиционалну матрицу нове, модернистичке елементе. То је било довољно
да се 1957. године примети: „Као и сви други градови у нашој земљи, тако