Page 170 - Zbornik 40

170 Милан Попадић 40/2017

многих градова у социјалистичкој Југославији. Као нарочита социо-културна
творевина, град је одувек био генератор различитих друштвених идентитета
(Blankar 2003). Стога не чуди да је социјалистичка идеологија у њему препознала
битан инструмент за преображај друштва (Vujović 1977; Тимотијевић, 2012).
Социјалистичка револуција у Југославији била је специфична по томе што се
догађала паралелно са током Другог светског рата. Ратне прилике су, поред
неупоредиве трагедије људског страдања, југословенским градовима донеле
ненадокнадиво уништење градитељског наслеђа. Отуда је након окончања
ратних сукоба крилатица „обнове и изградње“ чујно одјекивала простором
разрушеног града. Обновити и изградити град, или чак подићи сасвим нови,
значило је демонстрирати победу – ратну, идеолошку, привредну, друштвену,
културну, економску. Обновити, изградити или подићи град значило је, такође,
и опредметити обећану визију боље будућности. Често су управо визије (у
форми урбанистичких планова, архитектонских пројекта, пропагандних
макета и сл.) биле једино што је успело да буде довршено. На тај начин је –
спрегнут између визија будућности, опредмећења у садашњости и искустава
прошлости – настао нарочит скуп градоградних чинилаца који можемо да
назовемо урбанистичким наслеђем социјалистичког периода.
Нови Пазар је у социјалистички период ушао са петовековном урбаном
традицијом. Преображај који се десио за нешто мање од пет деценија умногоме је
изменио наслеђену урбану матрицу, као што је одредио смернице и ограничења
будућег развоја. Свакако, није реч само о „социјалистичкој иделогији“ као
покретачу ових промена. Реч је, пре свега, о глобалној модерницзацији градова
након Другог светског рата, с тим што је глобални модернистички тренд у
Југославији, па и у Новом Пазару, добио социјалистички лик. Црте тог лика
биле су сасвим нарочите, јер је поред југословенског самоуправног модела
Нови Пазар унео и локални колорит и непресушну – понекад шаренолику и
шармантну, а каткад суру и сурову – животност.

Нови дани

У уводном тексту првог броја листа Братство, објављеном 1. јуна 1945.
године, тада „званичном органу јединственог народно-ослободилачког фронта
Новопазарског округа“, након сумирања страдања у тек завршеном рату, али
и подсећања на запостављања у претходном периоду, нашло се места и за
оптимистичан закључак: „Дошли су нови дани, дани за које су у овом рату,
под истим стегом са петокраком звијездом борили и Срби и муслимани: дани
братства и слободе у заједничкој држави, дани новог живота и стваралачког
рада“ (Хасанагић 1945: 1). Оптимизам је, чини се, био неопходан јер су изазови
били огромни.