Page 280 - Zbornik 39

280 Милован Р. Пецељ 39/2016

ка рак те ри стич ним за од ре ђе не обла сти. Професорица Павловић је стрикт-
но при ме њивала Цви ји ће ву ме то до ло ги ју и проверене антро-погеографске
методе, у чему је кључ ње них успе шних ан тро по ге о граф ских ис тра жи ва ња
простора Старог Влаха и Рашке, где се налази и планина Рогозна. Дакле, тема
ове монографије је aнтропогеографија планине Рогозне, која представља
мултиетнички и мултикултурални простор, а који је, како аутор сматра,
„последица историјских прилика које су вековима присутне на овом простору”.
Теренска истраживања и анкетирање становништва сеоских насеља обављени
су у периоду 2011–2016. године.
Планина Рогозна се налази у пределу Старог Влаха и Рашке, на само
десетак километара југоисточно од Новог Пазара, у југозападном делу
централне Србије. Пружа се у правцем југозапад–североисток у дужини од
око 20 км, у троуглу између реке Рашке и горњег и средњег Ибра, чијим је
долинама и притокама рашчлањена на дугачке косе које завршавају стрмим
странама. Највеће узвишење планине Рогозне је Црни врх са 1.504 метра
надморске висине.
Овим истраживањем обухваћен је само простор који се налази северно
од административне линије према Косову и Метохији (површина од 417,2
км ), где се налази 58 села у којима је, по попису из 2011. године, живело
2
21.279 становника. Проучавана насеља су сврстана у 15 месних заједница –
9 које припадају општини Нови Пазар, 4 које припадају општини Рашка и 2
месне заједнице које припадају општини Тутин. Просечна величина насеља
је 719,31ха са просечно 366,88 становника и просечном густином од 51ст/
км . То је укратко приказ планине Рогозне, преко које су некада водили важни
2
каравански путеви који су повезивали Босну са Солуном и Скопљем; данас је
то потпуно изолован, више проређен и ретко насељен простор.
Област Рашке и Рас, у прошлости центар старе српске државе,
својевремено су имали важну стратешко-саобраћајно-транзитну позицију, која
је временом ишчилила. Данас се на Рогозни могу запазити само трагови некада
важних путева, какви су били Скадарски и Босански или пак Цариградски
друм. Професорица Павловић је посветила пажњу и данашњој путној
инфраструктури на простору града Новог Пазара, општина Рашка и Тутин тек
да би се стекла права слика и увид у путну мрежу од 1.397 км. Бројка казује
да је то премало за развој овог планинског краја, као што је премало што данас
планину Рогозну пресецају само два локална пута, који вежу и Стари Влах са
Косовом и Метохијом. Ако знамо шта су значили путеви који су повезивали
људе и цивилизације, онда је јасно да је ова путна инфрастуктура врло скромна.
Професорица Павловић се ухватила у коштац са планинским простором
који је са географског и антропогеографског становишта слабо проучен. То је
за њу био својеврстан изазов тако да је, као плод петогодишњег рада, настала
ова монографија, која нам је овај живописни простор приближила да бисмо га