Page 281 - Zbornik 39

39/2016 281

боље разумели. Она је, такође, скренула пажњу научној и стручној јавности на
проблеме одрживости руралних насеља у Србији. Ако се има у виду да више
од 55% становништва Србије припада управо руралном простору, онда нам
ова монографија указује на бројне проблеме са којима се среће становништво
ових подручја Србије и видљив је сигнал целокупној друштвеној заједници да
их без оклевања решава. Професорица Павловић је стигматизовала најважније
проблеме руралног простора планине Рогозне (запостављеност, лоша
демографска слика, технолошка, економска и инфраструктурна заосталост и
низак стандард), који су допринели изолованости простора. Ово је, наравно,
утицало на перманентно исељавање становништва, затим интензивно
пражњење и чак нестајање сеоских насеља, са фаталним последицама које су
исказане у демографској стварности.
Наведени проблеми се слободно могу пресликати и на друге брдско-
планинске просторе Србије, па закључујемо је то исувише озбиљан проблем,
који је од највећег националног значаја. То су били разлози који су мотивисали
професорицу Павловић да уложи велики напор и спроведе истраживање села
која су расута по Рогозни, подсећајући на славне претходнике и корифеје
српске антропогеографске школе.
Антропогеографска обележја сеоских насеља обухватају важна факта
која су утицала на процес насељавања Рогозне кроз историју, да би се потом
Павловићева осврнула на постанак и развој насеља, њихов територијални
размештај и величину, што даје представу о руралном, еколошки стабилном
питорексном пејзажу на коме су смештена сеоска насеља.
Насеља планине Рогозне др Мила Павловић обрађује детаљно, свако
село понаособ у склопу месних заједница које припадају Новом Пазару, Рашки
и Тутину. Сеоска насеља су приказана на 930 страница и представљају срж
петогодишњег антропогеографског истраживања. Пут до коначне редакције
овог дела био је дуг и мукотрпан. Градитељство и древна култура Рогозне,
сеоска насеља, изглед кућа и домаћинстава, порекло мештана, социјално-
економски статус породица и разлози за исељавање, представљају основицу
за разумевање антропогеографије ове планине. Приликом проучавања је
коришћена и техника интервјуа, што код оваквих истраживања представља
веома користан материјал за сазнања о породицама и њиховом социјално-
економско статусу.
Бројне фотографије насеља и живописног пејзажа брижљиво су одабране
и чине јединствен колаж пропраћен краћим информативним текстовима.
Њихов редослед је логичан и код посматрача ствара упечатљив доживљај
горског предела Рогозне, у чијем центру је некада била стара средњовековна
варош Јелеч и истоимена жупа. У њој је било развијено рударство, па се стога
у то време тамо досељавало становништво. Овај истраживачки подухват је
ауторово мукотрпно и упорно трагање за одговорима на питања која се тичу