Page 282 - Zbornik 39

282 Милован Р. Пецељ 39/2016

актуелних проблема. Они су, нажалост, итекако присутни у овом недовољно
истраженом планинском пределу, а њиховим решавањем би се приступило
ревитализацији и оживљавању села Рогозне. Професорица Павловић је овим
делом остварила своје научне амбиције у проучавању Старовлашке висије
и Рашке и може се рећи да је, без сумње, најбољи познавалац географске
стварности ове занимљиве регије Србије.
Планина Рогозна је пуна омора племићког стаса, добрих трава и
добрих вода, уздуж и попреко је испресецана уским стазама и богазама и
има све мање људи који њима ходају до полупразних или пак напуштених
„подивљалих села“. Књига ће становништву Рогозне оста вити не ку вр сту
ама не та и прави је во дич кроз опа сне и заво дљи ве ла ви рин те све та у коме су
се нашли становници ове планине. Методолошки склоп монографије „Села
Рогозне – антропогеографска проучавања – научна монографија“ плод је
врхунске систематичности др Миле Павловић и прави је по крет ни за ви чај
њених становника, па је она зато и више од књиге.
Онима који су из било којих разлога напустили Рогозну и свој завичај
књига ће пробудити интересовање за ко ре не, а онима који су остали на
овој планини књига ће поручити да неко мисли на њих и да, ипак, није све
изгубљено. Чи та ју ћи пре зи ме на по ро ди ца по пи са них у овом де лу, као да чи та-
мо сво је вр сну мо ли тву за ви ча ју. У њој ће они чији су корени на овој планини
са знати о сво јим пре ци ма, о томе када су дошли, о на чи ну на ко ји су жи ве-
ли, о њи хо вом ју на штву, али и о њиховој си ро ти њи и о томе када и ка ко су
на пу шта ли Рогозну осва ја ју ћи неке да ле ке све то ве. Сви који су напустили
овај живописни простор са посебном радошћу ће листати ову књигу не би ли
се нашли у њему, а потом приповедати потомству о мудрости која је настала
на њеном камену. Рогожњани који су давно напустили свој родни крај ову
књигу би требало да је држе на наткасни поред кревета и да је листају пред
починак. Листајући књигу и пребирајући по текстовима и сликама, за час се
могу вратити у свој родни крај. Заспаће у неком другом граду, а пробудиће се
у свом селу на Рогозни, засигурно. Онима који су рођени у расејању, књига о
становницима Рогозне добро ће доћи – боље ће упознати родни крај својих
очева и дедова, што је значајно за њихово одрастање, јер је тамо расут пепео
њихових предака. Попут старих пожутелих фотографија, остаће пред њима
јарке слике предела Рогозне.
Професорица Павловић је Рогозну издуж и попреко препешачила,
дубински „ишчитала“ и према свету отворила. Зато ће је многи Рогожњани, ма где
да су, дуго памтити и помињати, сасвим заслужено. Ово је једна заносна књига,
писана је јасно и прецизно, разговетним стилом, и крцата је бројним подацима.
Њоме професорица Павловић враћа славу српској антропогеографској школи и
буди наду у људима са Рогозне да још није све пропало.