Page 264 - Zbornik 39

264 Esad Muminović, Amela Kučević 39/2016

Dok se model finansiranja odnosi na proces, logičan tok izvan izraza bi mo-
rao da se odredi na takav način kako bi bio operativan. To bi bilo moguće usavršava-
njem osnovnog modela finansiranja koji se primenjuje u okviru ekonomije i koristi
se za izračunavanje osiguravanja profita računajući troškove i dobit od prodaje.

Prihodi od prodaje (sales) S – Troškovi (Costs) C = Dobit (profit) P .

Netačnost u određivanju prve nepoznate u jednačini objašnjava da model
finansiranja ima dve vrednosne jedinice, a to su V – vrednosti koje aktiviraju
A
finansiranje i V – vrednosti koje osiguravaju buduće finansiranje, nazvane gra-
B
nične vrednosti.
Na osnovu prethodne formule, jednačina modela finansiranja nasleđa može
se iskazati na sledeći način:

( F + V ) – C = V
A B
F – finansije od strane finansijera, V – fondovi aktivirani vrednošću objek-
A
ta, C – Konzervacijski troškovi, V – Granična vrednost
B
Operativni finansijski model mora osigurati da finansije izrađenog kultur-
nog nasleđa ( F ) budu stečene ( V ), štedljive ( C ) i trajne ( V ).
A B
Zaključak

Nova uloga graditeljskog nasleđa kao ekonomskog instrumenta u razvoj-
nim strategijama i proširena definicija koncepta izgrađenog kulturnog nasleđa od
strane Ujedinjenih nacija 1995. godine objašnjavaju nagli porast broja objekata
koji se smatraju globalnim nasleđem. Međutim, ovo visoko cenjeno bogatstvo
lokacija graditeljskog nasleđa može se garantovati samo ukoliko ta mesta dobijaju
redovna sredstva za održavanje, što, naravno, podrazumeva i dovoljno sredstava.
Predviđanja neizbežno rastućeg finansijskog deficita u oblasti nasleđa, po-
sebno ako se zna da je ovaj deficit već međunarodno kritičan, utoliko su realnija
jer se troškovi održavanja postojećih objekata još povećavaju iz različitih razloga.
To nas neminovno vodi do aktiviranja privatnih donatora. Međutim, njihova volja
za finansiranjem uglavnom zavisi od trenutne procene vrednosti tog nasleđa i naj-
češće je usmerena ka visoko vrednim objektima.
Studija slučaja objekta u Novom Pazaru ilustruje nam kako Han Smailbe-
govića može da doživi različite sudbine u zavisnosti od različitih društvenih okol-
nosti. To podrazumeva da svaki istorijski objekat poseduje vrednost zbog same
činjenice da postoji kroz vreme, ali da se naša percepcija vrednosti menja tokom
vremena i da ona posle pada može ponovo da se uspostavi kada se steknu pravi
spoljašnji uslovi. Procena vrednosti na taj način odražava ljudsku percepciju i