Page 263 - Zbornik 39

39/2016 REVITALIZACIJA GRADITELJSKOG NASLEĐA.. 263

Za ilustraciju će nam poslužiti ranije pomenuti han Smailbegovića u Novom
Pazaru. Da je bila adekvatnija namena, građani bi mogli da stvore kvalitetniju vezu sa
objektom, koja bi mogla da dovede do emocionalnih akceleratora (EA); oni bi pak mo-
gli da stabilizuju bitnu istorijsku vrednost objekta, koja je bila promenjena spoljašnjim
akcijama. Bilo je potrebno omogućiti pristup objektu u smislu otključavanja vrata hana
za lokalne aktivnosti koje bi mogle tu da budu organizovane, ali i za aktivnosti na na-
cionalnom nivou, što uključuje emitovanje televizijskog programa. Paralelno sa ovim,
bilo bi neophodno širenje informacija, npr. preko brošura i knjižica, kako bi se podigla
svest. Povećanje potencijalne vrednost lokala moglo je da stimuliše pojedine grupe da
han Smailbegovića dožive kao izvor ili akciju, stimulišući finansijske akceleratore po-
put organizovanja lokalnog loto fonda posvećenog preduzimanju mera za zaštitu hana.
Ukoliko bi ove aktivnosti dale pozitivne rezultate, onda bi to, na kraju, dovelo do uti-
caja na političare i donosioce odluka da odobre indirektna ili kreditna sredstva. Ako bi
privatni finansijeri bili motivisani politikom podsticaja i politikom povraćaja sredstava,
postoji šansa da bi se i oni umešali u sudbinu hana i dali svoj doprinos.
Sa multikriterijumskim konceptom kao vrednosnim indeksom moguće je
registrovati uticaj spoljašnjih emocionalnih i finansijskih akceleratora. Obe gru-
pe akceleratore utiču na pad poštovanja, kao što je prikazano na ovom primeru.
Predloženi model povećanja vrednosti hana može biti ohrabren akcijama izazivanja
emocionalnih akceleratora. Iz tog razloga najbolji pristup za vlasnike je, verovatno,
bio taj da ne čekaju sredstva za obnovu, već da pokrenu neke jeftinije akcije koje
stimulišu emocionalne akceleratore. Na kraju, ovo može dovesti do akcija finansij-
skih akceleratora, poput kreditnog finansiranja ili očekivanog tržišnog rasta objekta,
što bi u ovom slučaju, čini se, sačuvalo Han Smailbegovića za buduće generacije.

Primena vrednosno stabilizovanog finansijskog modela u nasleđu

Radi obezbeđivanja više sredstava kako bi bilo osigurano finansiranje u bu-
dućnosti, pre svega je neophodno ispitati sadašnje mehanizme finansiranja, zatim
utvrditi motive finansijera, te definisati vrednost nasleđa i potencijalnu privlač-
nost. Takođe, potrebno je analizirati karakteristike različitih finansijskih izvora i
utvrditi alternativne mogućnosti finansiranja da bi bila rešena dilema finansiranja
nasleđa u budućnosti. Za početak je neophodno napraviti intelektualni okvir, za-
tim operativni i plan upravljanja nasleđem kako bi bio kreiran prototip finansij-
skog modela upravljanja nasleđem.
Rušenje istorijskih zgrada je isključeno kao izvodljiva opcija za ovaj model,
jer predstavlja nepovratni proces i podrazumeva neosnovano gubljenje energije i
novca. Iz tog razloga predloženi model podrazumeva sticanje dodatnih sredstava,
štednju i osiguravanje permanentnog finansiranja. Identifikovanje ovih oblasti je u
fokusu ove studije i njihov odnos je izražen kroz sledeći iskaz: Finansijski model
mora osigurati da se finansije mogu sticati, štedeti i održavati za izgrađeno kul-
turno nasleđe (Dalmas, et al., 2014).