Page 216 - Zbornik 39

216 Марија Д. Марић 39/2016

Иако је развој Јошаничке Бање пре Другог светског рата окарактерисан
упливом модерних стилова који се преплићу са народном архитектуром, у
брдовитим засеоцима живот се одвијао у потпуном складу са традицијом и
околином. Претежно планинско подручје, испресецано рекама и потоцима,
условило је формирање села разбијеног ибарског типа, са кућама груписаним
по засеоцима, у којима су куће блиских сродника. Засеоци су настали
разбијањем једне задружне и формирањем већег броја сродничких породица.
У планинским насељима још се задржала понека брвнара под шиндром или
сламом. Оне су подизане на стрмом терену и архитектонски су адаптиране
како би издржале временске прилике и честе сеизмичке потресе по којима је
овај простор познат. Куће су збијене и уз њих су грађени помоћни објекти ―
15
зграда у којој се спава и чувају породичне драгоцености, вајат, пекара (хлебна
пећ), амбар, кошара, млекар и др. Земљиште око куће назива се авлијом, иако
је она у малом броју случајева јасно дефинисана и ограђена. Дакле, авлије
најчешће нису ограђене, а сеоски пут пролази поред самих кућа. У једном
16
таквом домаћинству, у Копривници, рођена је Милунка Савић (1890-1073),
највећа српска јунакиња 20. века.
Родна кућа Милунке Савић у Копривници саграђена је у првој
половини 20. века као типичан објекат традиционалног, народног градитељства
тог периода. У то време сеоска домаћинства су се састојала од већег броја
објеката (вајата, пекаре, амбара за жито, коша за кукуруз и дрвљаника), а
сама кућа је представљала средиште окућнице, место окупљања, друштвеног
живота и обављања верских функција. Приликом обиласка терена 2013.
17
године ово домаћинство је затечено у потпуно девастираном стању (сл.7).
Кровни конструкција је била потпуно урушена, а тавански део сачуван само у
незнатном делу. Греде тавањаче, шашовци и коленике су опстали тек толико
да послуже као угледни примерци за нове елементе. Малтер са бондручних
зидова је отпао, те су се зидна платна држала дрвеним приковцима претећи да
се комплетно уруше. И остали помоћни објекти у оквиру окућнице затечени
су у сличном, руинираном стању. Породични вајат, пекара и амбар сачувани
су само у темељној зони, док су од коша за жито остале само греде и делови
кровне конструкције. 18

15 М. Васовић, Копаоник, (Посебна издања Српског географског друштва – књига 65),
Београд: Српско географско друштво, 1988, 20.
16 Документација Завода за заштиту споменика културе Краљево, аутор мр К. Грујовић
Брковић, етнолог-антрополог М. Васовић, Планина сунца и снегова, у: Копаоник, Београд:
Туристички савез Србије, 1982, 25-26.
17 Документација Завода за заштиту споменика културе Краљево, аутор мр К. Грујовић
Брковић, етнолог-антрополог.
18 Документација Завода за заштиту споменика културе Краљево, аутор Р. Чубрић, диа.