Page 218 - Zbornik 39

218 Марија Д. Марић 39/2016

Сл. 8. Родна кућа Милунке Савић након конзерваторско-рестаураторских
радова (фото Д. Анђелковић)

Иако су термална вода, планински пејзаж, архитектура и знамените
личности које потичу из ових крајева најдрагоценији ресурси Бање, не
сме се занемарити ни рудно богатство ове области. Захваљујући њему,
Копаоник је био стециште важних економских активности још током антике,
а посебно у средњем веку. Због своје геолошке структуре, Копаоник је
20
од давнина био привлачан рудокоп, па се с тим у вези помињу Римљани,
Срби, средњовековни српски најамници Саси, Турци, опет Срби, британски
акционари у капиталистичком периоду, па и немачки окупатори за време
Другог светског рата.
Средином 13. века јавила се потреба за обновом рударства. Почеци
српског средњовековног рударења везују се за период владавине краља
Владислава. Рудно богатство копаоничког краја наметнуло се као важан
економски ресурс српске државе у средњем веку, те је то био разлог стварања
жупе Јехошанице на ширем простору око Јошаничке Бање. Најстарији писани
траг о постојању ове жупе налази се у оснивачким повељама краља Стефана
Првовенчаног и његовог сина Радослава, исписаним на зидовима пролаза
под кулом Цркве св. Спаса у манастиру Жича. У том периоду је отпочео
21
20 Назив Копаоник, или у старијој верзији Копаник, етимолошки потиче од речи копати и
везује се за вишевековно рударење на овој планини.
21 В. Милутиновић и М. Марић, Територијално разграничење средњовековне жупе
Јехошанице, Наша прошлост 13, Краљево: Народни музеј, 2014, 97–98; у раду су дефинисане
границе жупе Јехошанице ревидирањем убикације и простирања околних жупа уз проверу