Page 28 - Zbornik 27
P. 28

NZ27/2003         DARDANCI U PREDRIMSKO DOBA                         29


                         }ani na Balkan, odn. u Ematiju, oblast koja }e kasnije biti poznata kao Bo-
                              9
                         tiaja. Ovaj doga|aj datira se oko 1400. godine, odn. posle destrukcije Knoso-
                                                                    10
                         sa i osvajawa ostrva Krita od strane Ahajaca, koji }e kasnije poku{ati da
                         zauzmu pojedine delove Male Azije, {to }e kulminirati u Trojanskom ratu.
                         U sredinu ££ milenijuma pre n. e. datira se prvi talas migracije Briga sa
                                                                                11
                         Balkana u Malu Aziju, a posle }e uslediti i drugi talasi. Ovog puta bal-
                         kanska plemena prelaze na maloazijsko tlo. Na osnovu ovih podataka mo`e-
                         mo pretpostaviti da se doseqavawe Dardanaca iz Dardanije, odn. Troade
                         odigralo pribli`no u ovo vreme, u svakom slu~aju pre Trojanskog rata.
                               Suprotno gore iznetom mi{qewu, izvesni nau~nici zastupaju tezu
                         da su balkanski Dardanci pre{li u Malu Aziju, odn. Troadu, te da su, pre-
                                                                            12
                         ma tome, maloazijski Dardani poreklom sa Balkana, da se wihovo prese-
                         qewe odigralo za vreme tra~ko-frigijske, odnosno Egejske seobe, koja se
                         odigrala u H£££–H££ veku pre n. e. Mada se ova mogu}nost ne treba odbaciti,
                         ipak moramo re}i da ona ne po~iva niti na istorijskim niti na arheolo-
                         {kim podacima. Vestima anti~kih pisaca o maloazijskom poreklu balkan-
                         skih Dardanaca pripisuje se mitolo{ki karakter, ali se ove informacije
                         ne mogu zanemariti. U ovom momentu mislim da je dovoqno upozoriti na
                         ~iwenicu da je u Dardaniji, odn. Troadi cvetala visoka kultura tokom
                         bronzanog doba. U to vreme o balkanskim Dardancima nema ni pomena. Ar-
                         heolo{ki nalazi na prostoru kasnije Dardanije, mada jo{ uvek nedovoqni,
                         pokazuju veoma skromnu sliku u ovom razdobqu. Te{ko mo`emo zamisliti
                         da je jedna primitivna populacija pre{la sa Balkana na novo tlo i naglo
                         se uzdigla do takvih razmera da je trebalo preduzeti ratne pohode radi
                         osvajawa wenog blaga. Prema tome, ove i jo{ mnoge indicije, o kojima }e
                         kasnije biti re~i, idu u prilog mi{qewu da se poreklo balkanskih Darda-
                         naca treba vezati za maloazijsku Dardaniju, odn. Troadu. Kasnije, naro~i-
                         to u rimsko doba, na teritoriji balkanske Dardanije do{lo je do ilirskih
                         i tra~kih uticaja koji su bili presudni u formirawu mi{qewa o etni~koj
                         pripadnosti Dardanaca.
                               Kako objasniti Solinov podatak da su Dardanci podivqali i po-
                         stali varvari?
                               Pre svega, izgleda da su Dardanci do{li na Balkan u relativno ma-
                         lom broju, pa i prostor koji su okupirali nije bio osobito veliki. Ne zna-


                         9   Botiaja je obuhvatala ravnicu zapadno od doweg toka Vardara, vidi: Str. VII, 327, fr.
                             11a.
                         10  To je posledica razarawa Krita erupcijom na Teri i ne{to kasnije ru{ewe kritskih
                             palata izazvano po`arom, koje se pripisuje osvajawu ostrva od strane Ahajaca. Vidi: J.
                             Chadwick, Mycenaean world, Beograd 1980, 34 i d.
                         11  O migraciji Briga sa Balkana u Malu Aziju, vidi E. Petrova, Brigi, Skopje 1997, sa
                             citiranom starijom literaturom.
                         12  Tako misli F. Papazoglu, Plemena 101 i d., gde su navedena mi{qewa o ovom problemu.
   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33