Page 23 - Zbornik 27

NZ27/2003 STAROST TERENA U NOVOM PAZARU... 23

ostale suve re~ne doline. Negde u tom periodu javio se na ovom terenu i pr-
vi ~ovek ~ije tragove boravka nalazimo u Smolu}koj i Paqevskoj pe}ini, a
mo`da i u pe}inama na Hoxevu, Jarutu i drugde, ako bi se detaqnije pretra-
`ile. No to prepu{tamo arheolozima i antropolozima jer za ovim prestaje
na{ interes... U na{em vremenu se stvaraju re~ni nanosi Ra{ke i wenih
pritoka — aluvijalni materijal: peskovi, {qunkovi, gline i terasni se-
dimenti. Istovremeno se i danas stvara deluvijum, koji predstavqa pro-
dukte razarawa stena, a ti su produkti pak transportovani niz padine bez
kanalisanih tokova i odlagani u bla`em delu reqefa.
Deluvijum se javqa izme|u Kosuri}a i Boturovine, u Kru{evu, Hoxe-
vu, Pavqu, Izbicama i drugde. Siga se i danas stvara u Rogatcu ali i na
drugim mestima, u mawoj meri i pored izvora.
Proces jaru`ewa je tako|e zastupqen u savremenom dobu naro~ito
onamo gde su zastupqeni slabo konsolidovani sedimenti (na padinama Vi-
nika, Rogozne, gradskom podru~ju Novog Pazara — Prlovi u Pqevqanima
i drugde).
Kao posledica antropogenog faktora — rada ~oveka — na novopa-
zarskom gradskom podru~ju (naro~ito u dowem delu gorwokrednog-senon-
skog fli{a i paleozojskih argilo{ita i filita) javqaju se klizi{ta.
Prisutni su i drugi procesi i stvaraju se stalno nove promene u reqefu i
sedimentaciji, ali o tome ne}emo pisati u nadi da }e to obraditi drugi,
razli~itijih interesovawa od na{eg.
Cela geolo{ka istorija okoline Novog Pazara je vrlo slo`ena, sme-
wuju se kopno i more, magmatizam i vulkanske aktivnosti, jaki tektonski
pokreti. Ja~a sila je svojim promislom upravqala ovim procesima za do-
bro svih nas koji `ivimo na Zemqi.
Vreme i prostor kako se mo`e videti su relativni. Ne{to {to je
trajalo milionima godina je mo`da tek mali razmak vremena u pore|ewu sa
trajawem nekih kosmi~kih doga|aja. U tome je zna~aj relativiteta, ~iju je
osnovnu teoriju postavio genijalni Ajn{tajn, ali o tome neka govore oni
koji to daleko boqe poznaju od nas.
Drevne kwige koje govore o nastanku `ivota u svojoj postupnosti su
pravilne, jedan wihov dan treba smatrati kao geolo{ku periodu ili neko-
liko wih, on mo`da zna~i i vi{e miliona godina gledaju}i sa na{eg sta-
novi{ta.
Literatura
1. An|elkovi} M., Stojanovi} D., Batijalni sedimenti gorwe jure na zapadnim padi-
nama Kopaonika i wihov zna~aj za odre|ivawe starosti jednog dela dijabaz-ro`na~ke forma-
cije u Dinaridima, Zapisnici SGD za 1957, Beograd 1959.
2. Cviji} J., Geomorfologija £ i ££, Beograd 1924.
3. ]iri} B, Tercijar i tektonski pokreti na Kopaoniku, £££ kongres geologa Jugosla-
vije, Sarajevo 1957.