Page 147 - Zbornik 27

150 Dr Aleksandar Kadijevi} NZ27/2003

gaonih (kopqastih) otvora i timpanona (evokacije gotike), jedinstveno-
{}u i bekstvom u visinu, zvonik se umnogome nadovezuje na dela sever-
wa~kog ekspresionizma. Me|utim, za razliku od wih, Mini}eva kula nema
jednako sna`an »emotivni« naboj i gest, jer je stati~nije i usiqenije kon-
cipovana. Odsustvo nagla{ene ekspanzivnosti i vajarskog modelovawa,
wegovo delo udaquju od plasti~ki bogatijih i ekspresivnijih astati~nih
sklopova Mendelsona, Pelciga, bra}e Taut, Finsterlina, Hegera, Mis van
der Roa i De Klerka (sl. 13). Strelovita, eruptivna vertikala, kojom arhi-
23
tekti ekspresionizma izra`avaju svoj plasti~ki »krik«, ovde je znatno
smirenija i obuzdanija. Preovla|uje ubla`eni, umereni ekspresionizam,
dovoqno moderan da privu~e kriti~ki nastrojenu publiku, ali i dovoqno
24
tradicionalan da zadovoqi ukus naj{irih slojeva. Mini}ev zvonik se,
otud, ne mo`e porediti sa primerima radikalnog, nesputanog ekspresio-
nizma, poput Tautove ble{te}e »krune« grada (sl. 14), eti~kog i duhovnog
sredi{ta utopisti~ki organizovane zajednice, niti sa supermonumental-
nim katedralama »budu}nosti« ili »znawa«. Na wemu nema odjeka pe}in-
ske atmosfere Pelcigovog Berlinskog pozori{ta (sl. 15), ni stenovite kon-
ture [tajnerovog Getenauma (sl. 16), ili prijem~ive marinske estetike ho-
landskih ekspresionista. Mini}eva kula jeste ekspresivna, »severwa~ki«
sumorna, ali nije zgrada-brod, zgrada-spomenik, niti kula »u oblacima«.
Po vremenu nastanka, morfologiji, strukturi i semantici, zvonik
je najbli`i arhitekturi dva preostala pravca sa na{e liste: Ar Dekou i
tra`ewima nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi. Ar Deko se u Jugo-
slaviji javio gotovo istovremeno kad i u svetu (sredinom dvadesetih), raz-
vijaju}i se kao sekundarni element stilske obrade, odnosno kompoziciona i
dekorativna dopuna drugih stilova (sl. 17). Kao neradikalni oblik umere-
ne modernizacije, prihvatqiv za naj{iri krug naru~ilaca i konzumenata,
Ar Deko se i u svetskim okvirima razvijao u parcijalnom obliku. To {to
donedavno nije evidentiran, a ni tuma~en kao legitimna pojava srpske no-
vije arhitekture, vi{e govori o ograni~ewima kriteriologije wene isto-
riografije, nego {to umawuje zna~aj doma}e recepcije tog, prevashodno
francuskog pravca u me|uratnoj arhitekturi.
^iwenica je da dekorativan i narativan karakter (reqefi, medaqoni,
nosa~i za zastave, horizontale u malteru i dr.), poseduje znatan deo produkci-

23 Osim kao izraz unutra{we drame pojedinca izgubqenog u otu|enom materijali-
sti~kom dobu, »ekspresionisti~ki krik« se mo`e shvatiti i kao revolucionarni poziv
za osloba|awe, odnosno prevazila`ewe oko{talih dru{tvenih i umetni~kih normi.
24 Sem u nekoliko neizvedenih projekata, i drugi srpski arhitekti me|uratnog razdobqa
su tekovine evropskog ekspresionizma razra|ivali u umerenom, neradikalnom obliku,
koriste}i ih kao sredstvo o`ivqavawa i siluetnog nagla{avawa kompozicije. O tome
v.: A. Kadijevi}, Elementi ekspresionizma u srpskoj arhitekturi izme|u dva svetska
rata, Moment 17, Beograd 1990, 90–100.