Page 151 - Zbornik 27

154 Dr Aleksandar Kadijevi} NZ27/2003

30
\or|a na Oplencu, projekti za Hram Sv. Save na Vra~aru). Uostalom, zar
se na{im sredwovekovnim ktitorima i graditeqima mo`e zameriti {to
su u vizantijsku arhitekturu srpskih zemaqa unosili elemente »kato-
li~kog« romanskog i goti~kog neimarstva, pa i ~itave strukturne sklopo-
31
ve? Za{to bi se sli~na te`wa, iskazana 1933. godine, smatrala »nemoral-
nom«, arhitektonskim presedanom ili proma{ajem?
^vrsto veruju}i da se kvalitet arhitektonskog dela ogleda u wego-
vom qudskom merilu, umesto u zadovoqewu principa modernosti ili stil-
sko-jezi~ke »~isto}e«, Mini} je u Prijepoqu afirmisao sinteti~ku kon-
cepciju nacionalnog stila, oboga}enog elementima obuzdanog ekspresio-
nizma i Ar Dekoa. Takav pristup odr`ive stilske polimorfije, nisu pri-
hvatali jednostrani, progresisti~ki opredeqeni kriti~ari.
Prijepoqski zvonik, na sre}u, nije delo sterilnog anahroni~ara, kao
{to nije ni produkt utopisti~ke imaginacije avangardisti~kog duha, sklo-
nog eksperimentisawu tamo gde »ne treba«. Nije previ{e »star«, a ni izra-
zito »nov«. Nije ni pomodan, a ni mediokritetski »prijatan« dodatak pa-
norami grada. Nije ni agresivno, ali ni neutralno, bezli~no i nekon-
fliktno umetni~ko re{ewe. Nije jasan ({to mu se ve} sedam decenija zame-
32
ra), ali ni beskrajno vi{ezna~an. Nije od jednog materijala, ni u jednom
33
stilu, {to je priznato tek u epohi postmodernizma. Mini} je o~igledno
i{ao ispred svog vremena, u kome su idejne iskqu~ivosti i formalisti~ke
inhibicije onemogu}avale emancipaciju arhitektonske struke.
Mini}ev zvonik je, poput svih wegovih dela, jedinstven plod ma{te
i tuma~ewa razli~itih idejno-estetskih paradigmi. Izbegav{i seman-
ti~ki jednozna~no i stilski »~isto« re{ewe, on se svesno odrekao prizna-
wa i publiciteta. Bez obzira na problemati~na polazi{ta (spajawe nespo-
jivih, istorijski i semanti~ki udaqenih stilova), u Prijepoqu je povukao
jo{ jedan riskantan umetni~ki potez, koji mu revnosni egzegeti doma}eg
modernizma nikada nisu »oprostili«, ocewuju}i ga kao »umerenog akade-
34
mi~ara« i »umerenog modernistu«, sa prizvukom »retrogradni«.

30 M. Jovanovi}, nav. delo, 100–220; Isti, Oplenac, Topola 1989; Z. Manevi}, nav. delo;A.
Kadijevi}, Jedan vek... 38–42, 73–76, 134–142; B. Kru{ka — S. @ivkov, Preobra`enska
crkva u Pan~evu (arhitektura, unutra{wa dekoracija i slikarstvo), Glasnik muzeja
Banata 9–10, Pan~evo 1998–1999, 97–131.
31 V. Kora}, Izme|u Vizantije i Zapada, Beograd 1987; M. ^anak-Medi}, Gotika u srpskoj
crkvenoj arhitekturi u razdobqu od @i~e do Resave, u: Manastir Resava. Istorija i
umetnost (zbornik radova, prir. V. J. \uri}), Despotovac 1995, 111–134.
32 Prkose}i zaboravu i predrasudama kriti~ara, Prijepoqci ve} sedam decenija ~uvaju
Mini}ev zvonik. Nedavno su na zvoniku izvedeni za{titni radovi. Stari malter na
gorwem postrojewu zamewen je novim cementim malterom. Umesto zvona koristi se
elektromotorni mehanizam koji otkucava sate. On je dar Prijepoqca, in`. Vladimira
Bogdanovi}a, direktora PP »Limes« iz Beograda.
33 ^. Xenks, Jezik postmoderne arhitekture, Beograd 1985.
34 U. Martinovi}, nav. delo.