Page 149 - Zbornik 27

152 Dr Aleksandar Kadijevi} NZ27/2003

je na{eg me|uratnog modernizma. Naro~ito su predstavnici najbrojnije, ne-
radikalne struje doma}ih modernista bili pod ve}im uticajem Ar Dekoa nego
{to se to do sada prime}ivalo. Kao {to ni modernizam u nas nije razvijen u
striktnom ve} parcijalnom obliku (za razliku od ranije uvezenog akademi-
zma), mo`e se zakqu~iti da su i tekovine Ar Dekoa prevashodno prihva}ene iz
25
prakti~nih razloga. Mini}eva naklonost ka Ar Dekou, ne bi trebalo da
bude sporna. Wegova otvorenost za sve uticaje, pre svega one iz francuske
26
akademske i moderne arhitekture, ve} je uo~ena u istoriografiji.
Jednostavnost i slojevitost strukture, piramidalno uzdizawe zgu-
snutih masa krunisanih efektnim dekorativnim zavr{etkom, kao odlike
kompozicione metodologije Ar Dekoa (sl. 18), prepoznaju se na zvoniku u
Prijepoqu. Ali ti elementi nisu plasirani u karakteristi~no modernom,
profanom i optimisti~ko-komunikativnom maniru Ar Dekoa, ve} su pod-
re|eni sinteti~koj koncepciji sakralne arhitekture Milana Mini}a.
Pre wega, uostalom, sli~nu sintezu afirmisao je u tre}oj deceniji svetski
ugledni arhitekta Ogist Pere (1874–1954), oboga}uju}i modernizovanu va-
27
rijantu gotike upadqivim elementima Ar Dekoa (sl. 19–21). Takvim spo-
28
jevima, nagiwali su i drugi predstavnici »moderne gotike«.
Posledwi stil na na{oj listi, imao je dva toka — konzervativan,
okamewuju}i, usmeren ka ponavqawu »neprikosnovenih« dostignu}a naci-
onalne medievalne arhitekture (Gra~anica, Lazarica, Kaleni}), ali i ne-
epigonski, autorski, koji se sintezom starog i novog, stvarala~ki pribli-
`io idealu novog, nacionalno prepoznatqivog graditeqstva. Takvo stre-
mqewe, prihvatqivo Mini}u, podr`ano od nekonformisti~ki nastroje-
nih naru~ilaca, predvodili su Momir Korunovi} (sl. 22), Aleksandar De-
29
roko, Grigorije Samojlov (sl. 23) i Du{an Babi}.
Prve zone zvonika Mini} je koncipovao u duhu tradicionalnih
normi nacionalnog stila, ali ih je nadgradio nenacionalnim zavr{et-
kom, ~ime metodolo{ki nije odstupio od prethodnika koji su primenom
»tu|ih« arhitektonskih sklopova ostvarili zna~ajne rezultate u tra`ewu
novog nacionalnog »sloga« (Preobra`ewska crkva u Pan~evu, crkva Sv.

25 Stilsku nedoslednost i nedogmati~nost ve}eg dela na{ih graditeqa novijeg doba,
prevashodno je uslovio wihov poslovni pragmatizam, podstaknut konformizmom i
konzervativizmom naru~ilaca.
26 A. Kadijevi}, Beogradski opus arhitekte Milana Mini}a... 126, 133.
27 Videti crkve Notr Dam de la Marn u Rensiju (1923), Sv. Tereze u Monmawiju (1925) i
Sv. Jozefa u Avru. Lit.: N. Dobrovi}, Savremena arhitektura 2. Pobornici, Beograd
1963, 395–397; F. Borsi, The monumental era... 70.
28 M. J. Lewis, nav. mesto.
29 M. Jovanovi}, Srpsko crkveno graditeqstvo i slikarstvo novijeg doba, Beograd —Kra-
gujevac 1987, 199–220; Z. Manevi}, Romanti~na arhitektura, Beograd 1990; Z. M. Jova-
novi}, nav. delo; A. Kadijevi}, Jedan vek... 114–197; M. Prosen, nav. delo.