Page 143 - Zbornik 27

146 Dr Aleksandar Kadijevi} NZ27/2003

14
zijskog nego tranzitivnog interstilskog tipa. Po morfologiji slojevite
kompozicije, zvonik se mo`e vezati za nekoliko (te 1933. godine vi{e ili
mawe aktuelnih) tendencija u arhitekturi: akademizam i wegovo tra`ewe
kona~ne, na iskustvima tradicije, hijerarhizovano ure|ene stilske forma-
cije; poznoromanti~arsku »slobodno gotiziraju}u« arhitekturu, kano-
ni~no shva}enu neogotiku ili me|uratnu modernu gotiku; secesiju iwen
me|uratni nastavak — postsecesiju; romanti~nu granu modernog ekspresi-
onizma i wen sna`ni simbolizam; Ar Deko i wegovu srpsku recepciju; kon-
zervativni nacionalni stil i poku{aje wegove resemantizacije i osavre-
mewivawa. Jedini pravac koji nema dodirnih ta~aka sa Mini}evim ostva-
rewem je internacionalni apstraktni funkcionalizam karakteristi~an
po antiistorizmu, antisimbolizmu, bezornamentalizmu i purizmu umet-
ni~kih sredstava.
Veze Mini}evog zvonika sa normativisti~kom arhitekturom akade-
mizma (sl. 6–7), ~iji su kanoni ustanovqeni na umetni~kim akademijama
devetnaestog veka, veoma su skromne. One se ogledaju u gradaciji fasadnih
zona, podeqenih na sokl, korpus i zavr{etak, kao i plasmanu glavnog moti-
va (lo|a zavr{ena stepenastom piramidom na vrhu zdawa). Me|utim, kru-
tost forme, epigonstvo i op{tost depersonalizovane arhitekture akade-
mizma, ovde je potisnula nagla{eno autorska, sinteti~ka invencija, is-
kazana u neusiqenom kompozicionom sklopu, li{enom prejakih linija
razgrani~ewa (u kome su sokl i korpus objediweni). Osim toga, modali-
stika Mini}evog zvonika usmerena je ka sredwovekovnim, umesto popu-
larnim renesansno-neoklasicisti~kim akademskim predlo{cima. Dina-
15
mi~no{}u arhitektonske forme, zvonik odstupa od akademisti~kih
propozicija stati~nog stilskog sklopa, onog »apsolutno dobrog« i »ap-
solutno lepog« koji je dugo ograni~avao svest umetnika. Na zvoniku nema
ni odjeka ogoqenog monumentalizma u koji se akademizam »preobukao«

14 O tranzitivnim interstilskim formama u arhitekturi i umetnosti v.: T. Munro, Styli-
stic traditions and factors of Art. Mixed and transitional Styles, in: Form and Style in the Arts.
An introduction to aesthetic morphology, Cleveland 1970, 252–253; V. B. Mu{i~, Kontinu-
itet i promene u arhitekturi, Arhitektura urbanizam 92, Beograd 1983, 35–38; J. S.
Curl, Transitional architecture, in: Oxford dictionary of Architecture, Oxford 2000, 681.
Iako je »merewe« zastupqenosti arhitektonskih stilova na pojedina~nim objektima
jedan od glavnih zadataka istori~ara arhitekture, tuma~ewa koja proisti~u iz tog po-
stupka, usled neujedna~enog poznavawa morfologije i proizvoqnog shvatawa semanti-
ke odre|enih istorijskih stilova, naj~e{}e su neprecizna i neupotrebqiva. Odsustvo
plodotvorne nau~ne kritike, rasprava i simpozijuma koji bi razre{ili probleme tu-
ma~ewa i vrednovawa istorijskog materijala, prevlast faktografskog i deskriptiv-
nog nad teorijskim, kao i zastarelost periodizacija i stilskih klasifikacija, ve} du-
go zadr`avaju pisawe o novijoj arhitekturi u okvirima publicisti~ke, neemancipo-
vane istoriografije kratkotrajnog efekta.
15 R. Arnhajm, Dinamika arhitektonske forme, Beograd 1991.