Page 144 - Zbornik 27

NZ27/2003 O ARHITEKTURI ZVONIKA CRKVE SV. VASILIJA... 147

Sl. 6 — P. Viwon, crkva Sl. 7 — J. Pulart, Palata pravde
Sv. Magdalene u Parizu, 1808–1843. u Briselu, 1866–1883.

po~etkom ~etvrte decenije pod uticajem totalitarnih politi~kih ideolo-
16
gija i praksi.
Veze zvonika sa »slobodno gotiziraju}im« primerima novije svetske
arhitekture tako|e su neznatne i fragmentarne. Uskim monoforama stabla
i obradom najvi{e zone, on se vezuje za sli~ne primere slobodne stiliza-
cije, prikladne sredinama u kojima se gotika nekada razvijala, kao {to su
dela A. Gaudija (sl. 8), Rijksmuzeum (sl. 9) ili Glavna `elezni~ka stanica
17
u Amsterdamu. Za razliku od pomenutih gra|evina iz druge polovine de-
vetnaestog i prve ~etvrtine dvadesetog veka, koje mo`emo svrstati u slo-
18
bodno shva}eni istorizam, Mini}ev zvonik je u vi{oj zoni formalno
jednostavniji (savremeniji), a u ni`oj znatno anahroniji. Isto tako, on
morfolo{ki i strukturno odudara od primera akademizovane pseudogo-
tike iz devetnaestog veka (sl. 10), kojom su »o`ivqavane« regionalne
{kole medievalne gotike kako bi se naglasili duboki istorijski koreni
savremenih nacija i pokazala wihova privr`enost tradicionalnim hri-
19
{}anskim vrednostima. Od primera modernizovane gotike me|uratnog

16 Z. Manevi}, Arhitektura i politika (1937–1941), ZLUMS 20, Novi Sad 1984, 293–307;
F. Borsi, The monumental era, New York 1987; A. Kadijevi}, Ideolo{ke i estetske osno-
ve uspona evropske monumentalne arhitekture u ~etvrtoj deceniji dvadesetog veka,
Istorijski ~asopis HŸ¤–HŸ¤£, Beograd 1998–1999, 255–277; V. Preci (ur.), Arhitektu-
ra u Rimu 1920–1940, Beograd 2003. Dehumanizovanu arhitekturu nacisti~kog »novog
poretka«, metafizi~ki purizam »neoimperijalnog« fa{izma i sovjetski »proleterski
klasicizam«, povezuju hipertrofirane megalomanske kompozicije nadqudskog merila.
17 H. R. Hitchcock, Architecture: Nineteenth and Twentieth Centuries, Harmonsdsworth 1990,
283–290, 410–417; R. Zerbst, Antoni Gaudi, Cologne 1999.
18 M. Jovanovi}, Istorizam u umetnosti H£H veka, Saop{tewa RZZZSK HH–HH£, Beo-
grad 1988–89, 275–284.
19 Stvorena je forma neogotike u vidu »~istog« (neo)stila, li{enog nagla{enijih
autorskih »dodataka«. Ipak, i u toj, konzervativnijoj varijanti o`ivqavawa gotike,
bilo je vrednih ostvarewa (v.: M. Lewis, The Gothic Revival, London 2001).