Page 256 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

256 Mensur Zukorlić, Osmansko nasljeđe u Nišu...

U javnom nastupu, Rekaj je obrazlagao svoj zahtjev za proširenjem prava
muslimana u Nišu, a to je dozvola da se čuje poziv za molitvu u dvorištu džamije
i u gradu. U javnom diskursu Rekaj koristi strategiju intenzifikacije kako bi su-
protstavio, s jedne strane, nerazumijevanje građana i nadležnih „kažu da to nije
sigurno”, „nudili su mi osiguranje”, a, s druge strane, poziva na zakon, i određe-
nje Srbije kao svog doma i svoje majke: „ako je Srbija naša majka, a ne maćeha”,
„A zašto bih ja imao osiguranje ako je moj dom ovdje, u Srbiji?”:
„Kad sam bio na sastanku sa gradonačelnikom i načelnikom za sigurnost, tra-
žio sam da se čuje molitva vani, odnosno da se čuje poziv u džamiju. Oni su
mi rekli da to nije sigurno pa onda ni ja ne vidim da smo tu sigurni. Poziv za
molitvu je naša obaveza, a oni nam kažu da to nije sigurno. Ako mi imamo ista
prava u Srbiji i ako je Srbija naša majka, a ne maćeha, onda moramo imati ista
prava ... U Novom Pazaru ima crkvi pa im nitko ne brani da se crkvena zvona
čuju ujutro, u podne i uvečer” (...) Da li se poziv mujezina na molitvu čuje i
u drugim gradovima Srbije, efendija odgovara da se poziv „čuje u dvorištu
džamije”, ali kako bi „bilo lijepo da se čuje i u gradu”. „Kad sam bio imam u
Smederevu, nudili su mi osiguranje jer se poziv iz džamije čuo na ulicu. Neko-
liko puta su mi nudili, a na kraju su mi rekli ‘ako vam se nešto dogodi, nemojte
se žaliti nama’. A zašto bih ja imao osiguranje ako je moj dom ovdje, u Srbiji?”

Rekaj koristi i strategiju intenzifikacije da istakne provokacije na ulici kada
se kao imam prošeta gradom u uniformi. „Nije bilo fizičkih napada, ali su česta
dobacivanja i provokacije”, kao i da njegovu ženu, koja je pokrivena, poneki put
verbalno vrijeđaju na ulici: „Moja žena mora da se obuče u crno da bi neko pomi-
slio da je časna sestra, a ne muslimanka, da ne bi došlo do provokacija i dobaciva-
nja.” Rekaj je ukazao i da je njegov sin imao probleme u školi.
U članku portala Deustche Welle, koji govori o položaju muslimana u Srbiji,
intervjuisan je i jedan muslimanski vjernik, Adel Toković, stomatolog, porije-
klom iz Sjenice, nastanjen u Nišu. Adel je rekao kako svakog petka dolazi na
molitvu. Adel, pak, ističe kako je on kao musliman dobro prihvaćen u Nišu. U
diskursu koji ima ulogu mitigacije problema, on koristi usporedbu Niša, grada
svog prebivališta, i Sjenice, grada svog porijekla, kako bi pokazao relativnost
pojmova „manjina” i „većina”:
„Dogodi se nekad da ima predrasuda, ali to je zato što se ljudi ne poznaju.
Poanta je da se ljudi upoznaju i onda se vidi da među nama i nema nekih
razlika. Kad sam došao na studij u Niš, bilo je situacija gdje mi ljudi kažu:
Ja sam mislio nešto drugo, ali ti si normalan kao i mi. Poznavanjem se to sve
riješi (...) Ja sam iz Sjenice, a tamo je obrnuto: većinsko stanovništvo je musli-
mansko, moji prvi susjedi su pravoslavci, pa opet nema nikakvih problema.”