Page 217 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

Новопазарски зборник, 45/2022, стр. 215-222 217

карима, осим у неким најтежим случајевима. Прва апотека у Сјеници отворе-
на је тек 1926. године, а њен власник Ђорђе Зафировић, магистар фармације,
био је први школовани апотекар у целом крају. Родом из Скопља, фармацију
4
је завршио у Загребу.

1. Зграда прве апотеке у Сјеници( у близини џамије Султан Валиде)

У то време на овим просторима није постојала организована и стал-
на санитетска и здравствена служба. Тек када је 1927. године основан Дом
народног здравља у Новом Пазару почиње отварање амбуланти у његовом
окружењу. Тако је 1928. године у Сјеници отворена амбуланта, када почиње
организован рад здравствене службе и какво-такво функционисање здрав-
ствене заштите грађана (Илић: 467).
Према казивању најстаријих Сјеничана, здравствена амбуланта је отво-
рена у приватној кући породице Трипковић, с леве стране пута за Нови Пазар,
код старог муслиманског гробља. У њој су најпре радили болничари Вито
Трипковић и Хивзо Папић. Исте године отворена је и зравствена амбуланта
5
у суседном Тутину. Међутим, школовани лекари и друго медицинско особље
су били реткост, па су повремено долазили лекари из Новог Пазара, у коме
је радило неколико добрих стручњака. Реч је о руским емигрантима који су
дошли у Југославију после Октобарске револуције (Илић: 468). Мало касније
су пристизали и домаћи лекари који су медицину завршавали у Француској и
Београду. Градска болница у Новом Пазару постојала је још од 1912. године,
али је у време ондашњих саобраћајних комуникација била веома далеко за
највећи део становништва Сјеничког среза, па се ретко ишло у њу (Gegić i dr.
18). Одмах после завршетка Првог светског рата у Новом Пазару је отворена
Општа болница. Међутим, из рубних делова Сјеничког среза сељаци су, ако
су већ морали, радије ишли код лекара у градове који су били ближи, као што
су: Ивањица, Пријепоље или Бијело Поље. На пример, Кладничани су ишли
на прегледе у Ивањицу код брачног пара Спасовић, тада чувених лекара, где
су увек били примљени с највећом пажњом (Селимовић, Кладница:144, 145).
Као хонорарни и привремени лекар, у Сјеници је једно време радио др Ми-
хаило Васиљевић Калугин (Sebečevac: 221), а тридесетих година 20. века ор-
динирали су лекари др Слободан Павићевић, мештанин, и др Часлав Бабић,
који је био из Лесковца.

4 Према казивању најстаријих људи (Гаврила Пауновића, Ахмета Хоџића и Меха
Рожајца), ретко ко је у тој апотеци куповао лекове, па је апотекар у њој продавао
ловачку и другу муницију.
5 Према казивању Ахмета Хоџића (1926) из Сјенице и Хајра Куртовића (1934) из
Сугубина.