Page 215 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

Салих Селимовић УДК 316.4(497.11)”1918/1941”
Сјеница 614.2(497.11)”1918/1941”

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ЗДРАВСТВЕНИХ ПРИЛИКА У
СЈЕНИЧКОМ СРЕЗУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Здравље је стање потпуног физичког,
менталног и социјалног благостања,
а не само одсуство болести.

Светска здравствена
организација

Сажетак: У Сјеничком срезу и у суседним срезовима (Штавичком,
Дежевском, Милешевском и Златарском) између два светска рата
здравствене прилике су биле исте или сличне. Када је реч о условима
становања, исхрани, општој и личној хигијеном, те комуналној и
саобраћајној инфраструктури, стање је било веома лоше. У Сјеничком
срезу није било организоване здравствене службе све до краја двадесетих
година 20. века. Због тога су владале многе заразне болести, а смртност
одојчади и старије деце била је изузетно висока. Људи су се сналазили како
су знали и умели. Била је актуелна народна медицина са надрилекарима и
врачарама, а хоџе и попови су писали записе као лек од разних болести.
Такође, травари и ортопеди из народа су због удаљених болница и
недостатка здравствених радника били од изузетне користи.

Кључне речи: Сјенички срез, хигијена, исхрана, болести, народни
лекари, лекари.

У току Првог светског рата настале су тешке привредне и уопште жи-
вотне прилике. Најспособнија радна снага била је у рату. Производило се
мало хране, па је било и глади. Окупатор је завео бездушне реквизиције, за-
право чист економски терор (Селимовић: 141,142). Њиве, ливаде и шуме су
стављене под контролу, као и целокупна ратарска и сточарска производња.
Поменуте реквизиције и недостатак радне снаге битно су утицали на појаву
глади и довели до тешког здравственог стања становништва. Харале су многе
заразне болести, што је додатно допринело великој смртности људи.