Page 273 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 269-277 273

данашња поимања наведених термина. Литература, а посебно савремена
кинематографија, усталила је у жанру хорора читаве серијале филмова
о сукобу вукодлака и вампира као две потпуно различите и непомирљиве
расе, тако да су стари записи са ових простора о поистовећивању вампира са
вукодлаком у најмању руку збуњујући.

Суђенице (суђаје)

Пре било каквог описа или дефинисања суђеница требало би истаћи да
овај појам као именица у једнини (суђеница одн. суђаја), осим граматичког,
вероватно нема никакво оправдано објашњење. Наиме, када се говори о
суђеницама, увек су њих три. Због физичке манифестације, односно начина
представљања, „оне се често упоређују (идентификују?) са вилама“ (Чајкановић
1994: 247). Иако изгледом веома подсећају на виле, њихово порекло и улога су
значајно другачији у поређењу са њима. Представљене су као „демони судбине,
обично у виду младих жена обучених у беле хаљине, и јављају се само једном у
животу сваке особе, али је њихов утицај на живот сваког појединца од пресудне
важности“ (Гајић 2011: 193). Након рођења детета суђенице одређују живот
индивидуе – догађаје, колико дуго ће живети и начин на који ће умрети. Овде
8
је јасна потреба, дубоко укорењена у менталитету нашег народа, да судбину и
све животне тешкоће подреди вишим силама. Заправо, тражи се „кривац“ као
оправдање за све што живот са собом носи, а нарочито суочавање са смрћу.

Дрекавац

Дрекавац је створење којим су се некада плашила мала и непослушна
деца. Упркос чињеници да су га многи помињали са одређеном сврхом,
тешко је дати његов прецизан опис. Рецимо, једни га описују као биће које
има танко тело и велику главу, а други, на пример, као чупаво и главато
дете које ноћу скаче и испушта различите звуке. Према аутору, дрекавац је
9
назив за створење из Шумадије које је заправо „душа некрштеног детета,
која ноћу лети и дречи“ (Чајкановић 1994: 320). Он пореди ово створење
са мацарулима наводећи да је реч о идентичним створовима насталим од
некрштене, нежељене и незаконите деце која ноћу излазе из својих гробова
да би мучили малу децу. Будући да не припадају законитој породици, народно
је веровање да не смеју прићи кући оца или мајке.
Према личном сазнању, на северном ободу Шумадије, у близини
реке Саве, међу старијим житељима је остало усмено предање да дрекавац
борави у скривеним и мрачним шумским пределима и њему се приписују

8 Детаљније о суђеницама: Гајић, Н. (2011). Словенска митологија. Београд:
Лагуна. Стр. 193-194.
9 Детаљније о изгледу дрекавца: Исто, 167-168.