Page 271 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 269-277 271

приликом може поставити смела хипотеза да је Марко заправо вилењак или
див. У народној песми Милош Обилић змајски син јавља се противречност
у погледу очинства – вила тврди да је Марков отац огњени змај, али зато
потврђује да су сваког српског јунака „одгојиле виле“.
Виле се углавном срећу у шумским пределима (горама, врлетима),
далеко од прометних путева, што потврђује народна епска поезија и даје
типичан пример за њено боравиште наводећи да „виче са планина вила“.
3
Још се наводе и облаци као могуће место њиховог сталног или привременог
боравка. Када је реч о горама и планинама, очигледан пример је песма Виша
је гора од горе, у којој се Ловћен описује као вилинско станиште. Потреба
4
људи са ових простора да смештају виле и друга натприродна бића у мање
приступачне крајеве (мрачне шуме или високе планинске кутке) јасно
показује универзалан, исконски страх од непознатог, а истовремено истиче
цивилизацијске лимите који уводе ред у друштвени поредак. Упозорење да
некаква вила живи на планини и да може бити опасна по човека није ништа
друго до устаљено друштвено правило за усклађивање свакодневног живота,
из кога млади схватају шта сме, а шта не сме да се ради.

Вампир

Уколико се на трен заборави популарни вампирски гроф из
Трансилваније као и пошаст вампиризма у Европи током XVIII и XIX века
и пaжња се посвети крвопијама које су харале тадашњом „непросвећеном
Србијом“, могу се срести најмање три позната имена: Сава Савановић,
Милисав Ракановић и Петар Благојевић. Први је вероватно најпознатији
вампир у нашем друштву и може се рећи да су малобројни они који никада
нису чули за њега. Наиме, Сава је лик из Глишићеве приповетке После
деведесет година, а јавља се још и у хорор филму Лептирица. За разлику од
џентлменског и аристократског изгледа вампира, наметнутог и прихваћеног
у популарној култури, Глишић свог вампира види као „црвену, надувену
мешину“. То је сасвим обичан човек из народа који је за живота био
5
„опак“. Он не борави у свом племићком замку, већ је готово заборављен у
некаквој „кривој јарузи под рачвастим брестом“. Све наведено иде у прилог
оригиналности домаћег фолклора. Чак и детаљна упутства за убијање
вампира уз помоћ глоговог коца, непочишћеног вранца и воде аџијазме део
су народног фолклора и преношена су са генерације на генерацију. Име
вампира, место појављивања (удаљена воденица) и време (ситни сати, када је
човек сам) дају препознатљиву митолошку слику у којој се иначе појављују

3 Видети: Зидање Скадра у Народна књижевност, Нолит – Београд, 1992, 120.
4 Исто, 140.
5 Детаљнији опис српског вампира Саве Савановића је дат у приповеци После
деведесет година, Приповетке – Други део, Блиц библиотека, 2014, стр. 20.