Page 270 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

270 И. Б. Шарчевић, Натприродна бића у српској традицији: вила, вампир...

начин казивања јесу оно што даје легитимет културном одређењу. Преношење
прича, легенди и митова са колена на коленo одувек је била одлика људи
са ових простора. Трагови су можда највидљивији у писаним књижевним
формама – народним песмама и приповеткама, а Свети Сава и ђаво, Марко
Краљевић и вила и Зидање Скадра су само неки од примера.
Уз ограничена поређења са приказом идентичних створења у свету, циљ овог
рада биће описивање народних схватања везаних за четири врсте натприродних
бића кроз значајна усмена предања и писане форме српског фолклора.

Вила

Већина текстова је сагласна са тим да су виле женска натприродна
бића из природе. У домаћој књижевности се јављају као питома и моћна
створења која помажу људима у невољи или пак као осветољубива бића
склона рушењу (у народној песми Зидање Скадра) и физичком повређивању
људи. Овде се може наћи велика сличност са грчком митологијом, односно
са релацијом богови – људи. Наиме, однос богова према људима варира од
помоћи и награде до казне, у зависности од заслуге и поштовања које људи
показују према надмоћним ентитетима.
Виле се приказују као жене необичне лепоте, изразито дуге косе,
са прозирном белом одећом (или без одеће). Сретен Петровић у својој
књизи Увод у културу Срба преноси запажања Тихомира Ђорђевића о
карактеристикама вила. У опису се најчешће наводи да виле носе „бело
одело“ или „беле хаљине“, затим да имају „дугу, жућкасту косу“, а вилинске
ноге се описују са „копита магарећа“. Њихова моћ долази од крила и окриља
1
које носе, па одатле следи да је вилу могуће заробити једино ако она сама
својом непажњом себе доведе у ситуацију да нема крила, најчешће приликом
купања у језеру. Тада ова „бића губе вилинску моћ и постају обичне девојке“
(Петровић 1994: 185). Чајкановић наводи поделу на црне и беле виле, а исто
тако користи и назив „добрице“ да опише њихову природу. 2
Да ли постоје вилењаци? Записи говоре о томе да се у браку мушкарца
и виле рађају дивови. Такође, каже се и да онај ко живи са вилом добија део
њених моћи и изразиту снагу и тако постаје вилењак. Познати су бројни
ликови из народне епске поезије који се жене вилама, а међу познатијима
су: краљ Вукашин, Марко Краљевић, Љутица Богдан и Сибињанин Јанко.
На пример, песме описују Марка Краљевића као великог јунака изванредне
снаге, а казују и да је проводио време са вилом. Такође, из претходно
наведеног се примећује и да се његов отац оженио једном вилом, па се овом

1 Више о одликама вила: Петровић, С. (1994). Увод у културу Срба. Ниш; Просвета. Стр.
185.
2 О старијим тумачењима порекла вила: Чајкановић, В. (1994). Стара српска
религија и митологија. СКЗ. Стр. 228-247.