Page 134 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

134 M. Дамјановић, О једном документу јеврејске вероисповедне општине...

отиснули се широм приморског појаса медитеранског басена. Добрим делом су
добили гостопримство у тада моћном и експанзивном Османском царству, па
су тако доспели и на Балканско полуострво. Солун је свакако био оновремена
метропола, град и лука у коју су најмасовније пристизали несрећни изгнаници
са Пиринејског полуострва, одакле су се временом ширили по унутрашњости
Балкана. Марк Мазовер, један од водећих савремених британских историчара,
с правом бележи да је Солун био њихово прибежиште и ослобођење. (Мазовер
2017: 46) Наравно, најизазовнији су им били већи градови, трговачки центри
и места са добрим саобраћајним везама, али су насељавали и њима суседне
мање вароши. С тим у вези, Нови Пазар је био од другоразредног значаја у од-
носу на веће, многољудније градове попут Сарајева, Београда, Ниша, Скопља,
Битоља или Приштине. Међутим, био је веома значајна саобраћајна тачка и
демографски и економски довољно привлачан за настањивање трговини вич-
ним и непрекидно мобилним Јеврејима.
О животу новопазарских Јевреја под османском управом мало је познато,
јер се домаћа историографија није посебно бавила овом свакако интересант-
ном темом. Неупоредиво више сазнања о новопазарским Сефардима имамо од
времена њиховог укључења у српске и касније југословенске државне оквире.
Из периода од краја XIX века па све до трагичног уништења новопазарске
јеврејске популације у Холокаусту остало је много првора зредног изворног
материјала који осликава њихов јавни живот и на тај начин нам приближава
представу о њиховој ближој и даљој прошлости. На основу њих реконструи-
шемо прохујала времена и формирамо слику о некадашњим новопазарским
житељима. С тим у вези је и документ који је предмет наше анализе и синтезе.
Захваљујући његовом карактеру, откривамо нумеричке вредности у релацији
са новопазарским Јеврејима, податке из приватног живота чланства заједнице
и генералије колективитета.
Након победоносних балканских ратова 1912–1913. године у склоп
проширене Краљевине Југославије ушли су и многобројни Јевреји који су
имали пребивалиште у ослобођеним крајевима. Осим оних на Косову и Ме-
тохији, под њено окриље стављени су и Јевреји Новог Пазара, Скопља, Ку-
манова, Битоља и Штипа. Након ослобођења земље крајем Првог све тског
рата новопазарска јеврејска општина наставила је рад у српском и југослове-
нском друштвено-политичком систему. Версајска творевина је своје је врејске
држављане поставила у равноправан однос са матичним, државотворним
српским народом и осталим јужнословенским народима – Хрватима и Сло-
венцима. Власт је на Јевреје гледала кроз призму вероисповести, а не расе,
као што је чинила већина земаља у тадашњој континенталној Евро пи. (Делић
1938: 115) Крајем двадесетих година XX века председник ЈВО Нови Пазар
био је Леон Бахар, свештеник Јерухам Конфорти, док је функцију секретара
обављао православни Србин Вој. М. Чурић. (Fischer 1929: 238) Ангажовање
нејеврејина у општинској служби говори нам да је заједница оскудевала у ква-