Page 137 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 137

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 133-148                         137


               преварама  и  смицалицама.   Његова  породица  је  после  напуштања  Новог
                                         10
               Пазара живела у Трстеникусве до Априлског рата 1941. године  (Ристић и
                                                                           11
               Вукчевић 2021: 103-133).
               10  Пре досељења у Нови Пазар Најхаус је ,,ординирао“ на Космету у жељи да се домогне
               брзе и лаке зараде, злоупотребљавајући наивност простога света и насушних потреба
               житеља  заосталих  средина  које  им  нису  могле  задовољити  шири  опсег  животних
               потреба. У руднику Трепча, где је циркулисао велики број рудара, чиновника и радника
               свих  струка  и  положаја,  вршљао  је  извесно  време  и  мађарски  Јеврејин  Александар
               Најехаузен  (Најхаус)  из  Бачког  Петровог  Села  сигурно  оштетивши  многе  овдашње
               упосленике. Он се издавао за стоматолога успевајући да од лакомисленог пука, па чак
               и од школованијег света попут лекара и апотекара, обманом извуче новчану добит без
               пружања услуге око које би се договорио са клијентом. Осим Трепче, он је од 1935.
               године боравио у оближњим местима као што су Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Рашка
               и рудник ,,Јарандол“ у Баљевцу на Ибру склапајући свуда погодбе о поправци зуба
               или постављању тоталних зубних протеза. Од својих жртава унапред је узимао капару,
               коју су му без предумишљаја давали верујући у његову стручност и не сумњајући да је
               варалица. У које год место да је дошао, Најехаузен би одлазио код среског начелника
               са потврдом о молби за тражењем права праксе предатој Банској управи молећи да
               му  издају  дозволу  за  рад  до  пристизања  одобрења.  Без  икакве  предострожности,
               сви су му излазили у сусрет, па је Најехаузен толико добро развио посао да је успео
               купити аутомобил којим је одлазио на теренски посао у оближња места. У честитост
               и законитост Најехаузеновог пословања први је посумњао трговац Алибег Расовац из
               Новог Пазара, коме је било чудно што Најехаузен често одлази из града на дуже време.
               Истовремено је и Најехаузен приметио да се ушло у траг његовим махинацијама, па
               је средином септембра 1936. године напустио новопазарску чаршију, што је изазвало
               велику сензацију додатно појачану појавом нових пацијената који су поделили своја
               ружна искуства са парадоктором. Жена Владе Ракића, књиговође у руднику ,,Јарандол“,
               посведочила је да јој је Најехаузен узео 1.500 динара за намештање вилице, али да ју
               је по изради протезе, под изговором да јој није добро налегла, оставио и без протезе
               и без новца. Управнику поменутог рудника Николи Оџићу скинуо је и однео златан
               зуб. Од разних других лица узимао је капару  никад им не израдивши зубе. На пријаву
               Расовца Окружном суду,  иследни судија Ђорђе Јовановић расписао је потерницу за
               Најехаузеном, на основу које је у Суботици ухапшен под другим јеврејским именом
               Александар  Јелинек.  По  хапшењу  је  стављен  у  истражни  затвор  новопазарског
               Окружног суда, где је требало да одговара за бесправно обављање зубарског посла и за
               преваре. Види: Политика, Београд, 18. септембар 1936, стр. 12.
               11  Кућа им се налазила у данашњој Улици кнегиње Милице, поред Хале спортова у
               Трстенику. Стоматолог Најхаус је био велики пријатељ и побратим владике Николаја
               Велимировића  (1881–1956).  Убрзо  по  окупацији  земље  1941.  године  владика  му  је
               саветовао да побегне из града како би сачувао живот. Након 1941. године нема вести
               о њему, па је највероватније откривен и ликвидиран. Владика Николај је Маргиту и
               Елу извукао из града тако што је Маргити дао да обуче монашку одору, а Елу стрпао у
               џак преко ког је сместио намирнице које су му се налазиле под ногама. Фијакером су
               прошли кроз немачки обруч окупираног града и војну контролу након чега их је владика
               одвео у манастир Љубостињу, где их је предао на чување слепој игуманији Варвари. У
               Љубостињи су се Маргита и Ела задржале 18 месеци. У међувремену им је владика
               Николај набавио лажне личне исправе са српским именима – Мара и Јелена Јовановић.
               https://www.youtube.com/watch?v=gNOZeg_n2ks (Приступљено сајту 6. 9. 2021).
   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142