Page 138 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

138 M. Дамјановић, О једном документу јеврејске вероисповедне општине...

Иако су били монолитна заједница чврсто повезана првенствено са су-
народницима сефардског ритуала у ближем окружењу и целој држави, ново-
пазарски Сефарди нису били Гордијевим чвором раздвојени од ашкенаских
Јевреја, са којима су ипак одржавали контакт, макар у дозираној мери. Била
је присутна социјална дистанца према југословенским Ашкеназима, али су
их заједнички интереси спајали и приближавали у датим околностима. Но-
вопазарским Сефардима није била непозната солидарност и братска љубав
према једноверницима. Најимућнији међу њима финансијски су помагали
установе које су осниване и одржаване првенствено ашкенаским улагањем.
Једна таква установа од општег социјалног значаја за целокупну јеврејску
заједницу у држави било је Јеврејско уточиште за старе и сирочад у Новом
Саду, чијем су друштву задуженом за одржавање поменуте установе браћа
Бахар из Новог Пазара 1936. године даровала 20 динара. 12
Новопазарска јеврејска општина је – за разлику од суседне косов-
скомитровичке и приштинске јеврејске општине, које су биле сличних
економских прилика и идентичног историјског наслеђа најдуже потраја-
ле рђаве османске управе – у међуратном периоду успоставила одговор-
нији рад служби и уредније административно деловање. Консолидовала
је рад општинских органа и савесно саобраћала са крунском јеврејском
организацијом у држави, Владиним телима и осталим кореспондентима.
Док су раније поменуте суседне јеврејске заједнице најчешће без одговора
остављале своје надређене органе, дотле је ЈВО Нови Пазар редовно и бла-
говремено одговарала на постављене јој захтеве. Тако је и у вези са упитом
СЈВОЈ од 15. јануара 1936. године једанаест дана касније јављала: ,,...част
нам је одговорити вам да на територији ове општине нису никада, па ни
данас излазили никакви Јеврејски Листови или Часописи“. Самоокрену-
13
тост у образовању, слабе могућности квалитетне едукације у Османском
царству и бедне материјалне прилике у економски посрнулом ,,болеснику
на Босфору“ утицале су на просперитет ове заједнице, па и на издавачку
делатност која се никад није могла развити пошто су тек нове генерације у
међуратној Југославији стекле могућност високог образовања у неким од
универзитетских центара у земљи.Тако је Београдски универзитет постао
стециште мудрословља и просвећивања и за Новопазарце, међу којима је
било и Јевреја. Наведимо овде пример 21-годишњег Менахема Бахара, сту-
дента права и чиновника Саобраћајне полиције са станом у Улици краља
Александра бр. 49, који је у вечерњим сатима 10. или 11. августа 1932.
године трагично окончао живот у саобраћајној несрећи на Авалском путу,
између Топовских шупа и Трошаринске станице, неколико стотина метара

12 Архива аутора, Друштво Јеврејског уточишта за старе и сирочад у Новом Саду,
бр. 478/1936. Позивница на редовну скупштину, Нови Сад, 7. маја 1936.
13 Архива аутора, Јеврејска вероисповедна општина Нови Пазар – Савез јеврејских
вероисповедних општина Краљевине Југославије у Београду, 26. 1. 1936.