Page 138 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 138

138        M. Дамјановић, О једном документу јеврејске вероисповедне општине...


                     Иако су били монолитна заједница чврсто повезана првенствено са су-
               народницима сефардског ритуала у ближем окружењу и целој држави, ново-
               пазарски Сефарди нису били Гордијевим чвором раздвојени од ашкенаских
               Јевреја, са којима су ипак одржавали  контакт, макар у дозираној мери. Била
               је присутна социјална дистанца према југословенским Ашкеназима, али су
               их заједнички интереси спајали и приближавали у датим околностима. Но-
               вопазарским Сефардима није била непозната солидарност и братска љубав
               према једноверницима. Најимућнији међу њима финансијски су помагали
               установе које су осниване и одржаване првенствено ашкенаским улагањем.
               Једна таква установа од општег социјалног значаја за целокупну јеврејску
               заједницу у држави било је Јеврејско уточиште за старе и сирочад у Новом
               Саду, чијем су друштву задуженом за одржавање поменуте установе браћа
               Бахар из Новог Пазара 1936. године даровала 20 динара. 12
                     Новопазарска јеврејска општина је – за разлику од суседне косов-
               скомитровичке  и  приштинске  јеврејске  општине,  које  су  биле  сличних
               економских прилика и идентичног историјског наслеђа најдуже потраја-
               ле рђаве османске управе – у међуратном периоду успоставила одговор-
               нији  рад  служби  и  уредније  административно  деловање.  Консолидовала
               је  рад  општинских  органа  и  савесно  саобраћала  са  крунском  јеврејском
               организацијом у држави, Владиним телима и осталим кореспондентима.
               Док су раније поменуте суседне јеврејске заједнице најчешће без одговора
               остављале своје надређене органе, дотле је ЈВО Нови Пазар редовно и бла-
               говремено одговарала на постављене јој захтеве. Тако је и у вези са упитом
               СЈВОЈ од 15. јануара 1936. године једанаест дана касније јављала: ,,...част
               нам је одговорити вам да на територији ове општине нису никада, па ни
               данас излазили никакви Јеврејски Листови или Часописи“.  Самоокрену-
                                                                        13
               тост у образовању, слабе могућности квалитетне едукације у Османском
               царству и бедне материјалне прилике у економски посрнулом ,,болеснику
               на Босфору“ утицале су на просперитет ове заједнице, па и на издавачку
               делатност која се никад није могла развити пошто су тек нове генерације у
               међуратној Југославији стекле могућност високог образовања у неким од
               универзитетских центара у земљи.Тако је Београдски универзитет постао
               стециште мудрословља и просвећивања и за Новопазарце, међу којима је
               било и Јевреја. Наведимо овде пример 21-годишњег Менахема Бахара, сту-
               дента права и чиновника Саобраћајне полиције са станом у Улици краља
               Александра  бр.  49,  који  је  у  вечерњим  сатима  10.  или  11.  августа  1932.
               године трагично окончао живот у саобраћајној несрећи на Авалском путу,
               између Топовских шупа и Трошаринске станице, неколико стотина метара


               12  Архива аутора, Друштво Јеврејског уточишта за старе и сирочад у Новом Саду,
               бр. 478/1936. Позивница на редовну скупштину, Нови Сад, 7. маја 1936.
               13  Архива аутора, Јеврејска вероисповедна општина Нови Пазар – Савез јеврејских
               вероисповедних општина Краљевине Југославије у Београду, 26. 1. 1936.
   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143