Page 193 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Novopazarski zbornik, 43/2020, str. 185-202 193

Okolina ležišta su neobično komplikovane geološke građe, koju čine različi-
te magmatske, entne i metamorfne stene stvarane od mlađeg paleozoika do danas.
Metamorfiti predstvaljaju nastavak tzv. studeničke serije sa listova Ivanjica
i Sjenica. To su morfisani peščari, filiti, kvarciti, sericitski škriljci i dr., stvarani u
mlađem paleozoiku (karbon pre oko 220˗250 miliona godina) u uzanom prostoru
koji je kasnije nejednako metamorfisan.
Trijas izgrađuje severni deo planinskog masiva Jelice. Donji trijas se javlja
na nekoliko mesta u okolini i čine ga škriljavi peščari, peskoviti krečnjaci i kvarciti.
Srednji trijas (starost oko 200 miliona godina, ladinski i anizijski kat) predstavljen
je karbonatnim, uglavnom krečnjačkim stenama velike debljine.
Gornja kreda ˗ senon leži preko starije podloge i karakteriše se velikom
raznovrsnošću stena, koje se nastavljaju takođe sa listova OGK 1:100.000, listo-
vi Ivanjica, Sjenica i Novi Pazar. lzgrađuju je bazalna serija mahom zoogenom
- sprudni krečnjaci koji naglo prelaze u laporce i fliš (ritmičku smenu peščara,
glinaca i laporaca).
U senonu je došlo do formiranja tzv. dijabaz-rožnačke formacije i izgrađuju
je sedimenti peščari, glinci i rožnaci, a od magmatskih zastupljeni su ultramafiti,
dijabazi i spiliti u neuređenoj i nepravilnoj međusobnoj smeni (starost oko 75 mi-
liona godina, kada je i stvarano ležište mermerne breče).
Sedimenti miocona se nalaze u dragačevskom basenu na jugu i zapadnomo-
ravskom na severu. To su sasvim mladi konglomerati, laporci, glinci i krečnjaci
starosti nešto veće od 12 miliona godina.
U gornjem miocenu je izražena vulkanska aktivnost.

Geološka građa ležišta

Ležište mermerne breče u Grabu nepravilnog je i složenog oblika koji ne po-
kazuje sličnosti ni sa jednom geometrijskom figurom. Javlja se unutar dijabaz-rož-
načke formacije i paleozojskih škriljaca na jugu. Dijabaz-rožnačka formacija je i
ovde vrlo komplikovane i složene građe (kao i rudno telo) koja je rezultat višefa-
znih jakih prirodnih tektonskih pritisaka. Sve okolne granice su uglavnom tektono-
nizovane predstavljajući rasedne površine ili mehanizme navlačenja.
Uz izvesne aproksimacije, pružanje rudnog tela je u pravcu istok˗zapad,
gde dužina ne prelazi 250 m , a širina je u pravcu sever˗jug i ide do 120 m . Do-
l
l
nekle se može uporediti sa sočivom. Ona leži na kristalastim krečnjacima i dija-
baz-rožnačkoj formaciji.
Breča je nestratifikovana, krupnoća sastojaka varijabilna, sadržaj veziva
uglavnom ujednačen na celom otkopnom frontu, gde se dobijaju monoliti koji
iznose oko 70 ml, osim na nekoliko lokaliteta, sa jačom koncentracijom gvožđevi-
tog pigmenta i dobija zagasitocrvenu boju. Koncentracija gvožđevitog pigmenta je
znatno veća na krajnje zapadnom delu.