Page 290 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 МИЛАН ИВАНОВИЋ, МЕТОХИЈА: СПОМЕНИЦИ... 301

тохијска насеља у којима се налазе или у којима су постојале српске цркве,
испоснице, манастири и наведен је и њихов историјат.
Затим следи излагање о претварању српских метохијских цркава у џа-
мије (369–378) и о страдању старих српских гробаља у Метохији (379–392).
Након ових поглавља долазе „Завршна реч“ (395–400), „Литерату-
ра“ (401–410), биографија и библиографија аутора (415–417).
Милан Ивановић градиво књиге излаже јасним језиком који се
лако прати, а његова мисао је конкретна и неоптерећена претераним ин-
формацијама. Највећи и најважнији део књиге посвећен је споменицима
Метохије и њиховом очувању, а када се бави сложеним историјским прили-
кама све до данашњих дана, аутор остаје непристрастан, износећи само чиње-
нице. Подаци које он у књизи износи су прецизни, премда би на одговарају-
ћим местима могао чешће бити навођен коришћени научни апарат. Књигу о
Метохији одликује и широка перспектива градива које обрађује, као и обим
публике којој се она обраћа. Она је приручник намењен и широј читалачкој
публици и стручној јавности. Извесна датовања која аутор доноси у књизи су
у науци застарела или недовољно јасна (нпр. датовање сликарства цркве Св.
Димитрија у Пећкој патријаршији у 1346. годину — стр. 43–44 или датовање
сликарства Богородичине цркве у Пећи у време око 1300, 1350. и 1375. године,
стр. 43), а поједини подаци у књизи би можда могли бити без мањих или
већих омашки када су у питању фотографије (нпр. на стр. 111 стоји да је фре-
ска Вазнесења из Богородичине цркве у Пећкој патријаршији, потиче из XIII
века, уместо из око 1335/1337. године). Ипак, без обзира на те детаље, књига
има солидну научну структуираност и тежину. Она и указује да је у овим за
српски народ тешким тренуцима важно очувати свест о истини, вредности
и лепоти српског културног наслеђа. Драгоцене и ретке фотографије у књи-
зи, попут старијих и новијих репродукција манастира, доприносе у многоме
значају књиге. Тако фотографије попут „Свечаног уласка Митрополита Пећ-
ког Гаврила Дожића у Пећ, 1913. године“ још више у тешким историјско
-политичким околностима истичу ретке свечане и важне тренутке у историји
српског народа.
У сваком погледу, а понајпре оном који се тиче грађе о постојећим и
уништеним црквама, насељима, споменицима и њиховим поменима, ова књи-
га представља и тек ће представљати вредно, незаменљиво, незаобилазно, али
и потресно сведочанство и штиво за даље осврте на област Метохије. На кра-
ју, свакако треба похвалити скупоцену опрему књиге, њен леп дизајн и труд
уложен у њен настанак, не само од стране аутора, већ и свих других доста
бројних сарадника који су узели учешће у приређивању књиге. У том погледу
посебно треба истаћи рецензенте, издаваче и друге наведене институције за-
служне што књига не само сведочи о Метохији, већ и служи на вечни спомен
њеном аутору, који, нажалост, није имао прилике да види њен излазак из
штампе и да је држи у рукама.