Page 289 - Novopazarski Zbornik 36

300 Анђела Ђ. Гавриловић НЗ 36/2013

че ушло у све језике света, па и у дипломатску преписку од XVIII века до
1968. године. Тада су „из двојног назива ‘Косово и Метохија’ албански на-
ционалисти уклонили“ назив „Метохија“, „са жељом да се оно избрише из
географије, историје и, ако може, из сећања српског народа“ (Ивановић, Ме-
тохија, 20). Аутор затим укратко наводи и „Географске особености“ (20–26)
Метохије, простране тектонске долине у сливу Белог Дрима на југу Србије
коју са свих страна окружују планине. Он се овде бави и етнонимским по-
реклом назива планина и река, које имају словенске и српске називе.
Поглавље „Историја, ктитори и градитељи“ (27–56) најпре обра-
ђује историјска збивања, ктиторску делатност, законодавну делатност
и друге активности средњовековних српских владара везаних за метохијску
област од времена кнеза Часлава (X в.) до пада српске деспотовине под тур-
ску власт 1459. године (29–40), као и ктиторску и остале активности српских
црквених поглавара у периоду од оснивања самосталне српске цркве до дана-
шњих дана (41–55). Поглавље „Од турских времена до ХХ века“ (57–82) бави
се историјом, тачније односима Турске империје и српског становништва
у периоду између 1455. године, када су Турци потпуно загосподарили Ме-
тохијом, и 1912. године, када је Метохија коначно ослобођена од освајача и
враћена у српске руке. Оно обрађује сурове услове у којима су Срби живели
под турском влашћу и подсећа на чињеницу да је процес постепеног насил-
ног продора албанских племена у Метохију отпочео тек крајем XVII века.
Тада, након Прве сеобе Срба и касније, долази до реакције Турака, који заједно
са Албанцима, врше тешке одмазде над српским становништвом. Одељак
„Срби у Метохији у XIX и XX веку“ (63–82) говори о борби Срба за слободу у
устанцима у XIX веку, као и о сталној помоћи Албанаца Турцима у ратова-
њима против Срба и албанским неделима према Србима која достижу такве
размере да о њима говоре и пишу не само Срби који бораве на подручју
Косова и Метохије, већ и уважени страни историчари. У погледу насиља Ал-
банаца над српским становништвом у Метохији, XX век је био још тежи, да би
се временом и његовим приближавањем крају степен албанског насиља све
више повећавао и достизао све веће размере. Аутор овде прати ток историјских
збивања све до 2003. године.
Поглавље „Средњовековни манастири, манастиришта, писарнице,
звона“ (83–150) упућује читаоца на прошла времена и сјај средњовековне
српске државе када је у Метохији изграђен највећи број српских средњовеков-
них манастира. Ово поглавље је јако драгоцено јер у њему Милан Ивановић
износи азбучним редом сажете историјате очуваних српских метохијских
манастира, несталих и срушених српских манастира (83–131), затим средњо-
вековних српских испосница (133–144) и скрипторија (145–148), као и суд-
бине неколиких црквених звона и икона (149–150). Поред овог, најважнији
део књиге представља и најобимније поглавље „Насеља у Метохији са цр-
квама и њиховим остацима“ (151–368). Ту су азбучним редом побројана ме-