Page 295 - Novopazarski Zbornik 36
P. 295

310                     Драгица Премовић-Алексић                НЗ 36/2013

               го брдо познато у народу као Фирово брдо и на њему се налази некропола
               14–15. века.
                      На источној падини локалитета налази се Хумка 1, пречника 5 м од
               које су истражена два наспрамна сегмента, СИ и ЈЗ. Може се рећи да је хум-
               ку чинио плашт од камена различите величине, а у централним угловима
               сегмента и нешто крупнији камен кречњак. Било је и већих комада кремена
               светло до тамно браон боје, глатке површине. Са каменом је била помешана
               већа количина светлије мрке земље. У централном делу хумке сегмента, на
               дубини од 0,45 м почела је да се јавља нешто тамнија и растреситија земља
               у којој је било уситњених комада угљенисаног дрвета. На овој дубини се ја-
               вио и танак слој земље помешан са траговима горелог дрвета и зрнцима го-
               реле земље, а све у полупречнику од 1,5 м. Овај слој је лежао директно над
               основом хумке, односно над здравицом која се јавља одмах испод њега. Како
               је у оба сегмента констатован само наведени слој тамније земље и како није
               нађен археолошки материјал, осим мањег комада згуре и неколико виногра-
               дарских пужева, то је даље истраживање хумке обустављено, а истражени
               сегменти су затрпани.
                      Хумка 2 лоцирана је на заравни Дебелог брда и највећим делом је под
               травним покривачем. Како претходна хумка није дала очекиване резултате,
               то је одлучено да се на овој хумци постави само контролни ров. Ров је по-
               стављен у западној половини хумке, димензија 4 х 1 м и оријентисан у прав-
               цу С-Ј. Источни профил рова се поклапа са средином хумке. Као и у Хумци
               I и овде се испод плашта појавио слој са траговима, овог пута интензивни-
               јих комада угљенисаног дрвета. Уз сам источни профил, на релативној дуби-
               ни од 0,25 метара и на 1,20 метара од северног профила, нађене су 3–4 фраг-
               ментоване гореле кости. Након овог налаза откопна површина је проширена
               према истоку за још 1,5 м и око места где су нађене гореле кости најпре се
               јавила површина са доста уситњеним каменом помешаним са земљом која је
               лежала између крупнијег камења. У овом слоју се налазила и знатна количи-
               на виноградарских пужева различите величине. Након дизања камена из по-
               следњег слоја плашта, испод се појавио слој растреситије и тамније земље
               са којом је била помешана и знатна количина комада угљенисаног дрвета.
                      Површина са тамнијом, растреситијом земљом и комадићима угље-
               нисаног дрвета констатована је у средишњем делу откопне површине, што је
               у исто време и централни простор хумке. Пажљивим чишћењем закључено
               је да се ради о простору омеђеном крупнијим каменом унутар ког се налазио
               јако ситан камен чија се површина круни одајући утисак пепела. У том слоју
               је нађено још неколико ситних горелих костију и једна без трагова излагања
               ватри. Има се утисак да омеђени слој гари представља остатке мање ломаче
               над којом је формирана хумка.
                      На Дебелом брду, на западној страни заравни на врху, сондирана је и
               Хумка 3. Незнатно је развучена у правцу СИ-ЈЗ, а за рад је омеђена источна
   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300