Page 12 - Novopazarski Zbornik 36

12 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

никације су веома значајни за културна струјања и контакте. Међу њима је
комуникација од Ниша преко Јужне Мораве и Косова куда је пролазио пут
Ниш — Љеш (Naissus — Lissus), једна од најважнијих комуникација антич-
ког Балкана, заједно са путевима који јој се прикључују.
Територија Србије је у неколико махова обележавала средиште ци-
вилизованог света, а често су идеје и стваралаштво њених житеља пресуд-
но утицале на привредну, културну или политичку историју Европе. Између
7000. и 5500. година пре нове ере Србија је била културно средиште Европе.
Тада су заједнице ловаца и рибара средњег каменог доба, које су живеле у
подручју Ђердапа, прве у Европи успоставиле сложене привредно-друштве-
не односе, створиле велики мит о настанку света и људи, извајале монумен-
талне ликове у камену и пројектовале куће које заузимају истакнуто место у
праисторијској архитектури. Један миленијум касније, Србија је опет поста-
ла културно средиште праисторијског света. У то време, између 4500. и 3500.
године пре нове ере, на подручју Београда, на месту данашње Винче, разви-
ло се велико насеље, метропола једне од најблиставијих култура европске
праисторије. Становници те праисторијске Винче и њихови саплеменици у
Банату, Поморављу и на Косову остварили су током млађег каменог доба
сасвим специфичну културу која је доминирала целом средњом и југоисточ-
ном Европом. Насеља Винчанске културе су била огромна, чак далеко већа
него градови, који су касније настали у Егеју, Месопотамији и Египту. 1
Део једне такве културе био је и Нови Пазар, на чијој територији
су откривена два насеља овог периода, Напреље на источној и Дојевићи на
његовој западној страни. На локалитету Напреље, скоро уништеном тра-
сирањем пруге 1952. године, налази керамике и фрагментованих фигурина
указују на директну повезаност овог подручја са Косовом и деловима југо-
источне Србије. И поред одређених специфичности, археолошки материјал
овог насеља има врло много сличности са материјалом неолитских насеља истог
периода, на територији од Трансилваније до Скопске котлине и од источне Бо-
сне до Софијског басена, на којој се простирала винчанска култура. 2
Приликом земљаних радова на уређењу простора за изградњу по-
словног простора у приградском насељу Дојевиће, откривени су остаци још
једног неолитског насеља. На основу карактеристика керамичког материјала
може се рећи да се на локалитету налазе остаци насеља старчевачке и вин-
чанске културне групе.
Долином реке Рашке ова област је била уско везана за долину Ибра,
чиме се с једне стране, преко Косова и долине Лепенца отварао пут ка Вар-

1 Д. Срејовић, Када смо били културно средиште света, Електронско издање, Београд,
2001, Библиотека Лавиринт, књига 10.
2 Б. Сталио, Р. Галовић, Напреље, неолитско насеље код Новог Пазара (са каталогом),
Праисторија — Монографије, Народни музеј Београд, Беогрaд MCMLVI (1956).