Page 135 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 SELO VRBICA U TURSKIM POPISIMA 139

Gornji Bihor je bio izložen udarima i za vreme Prvog srpskog ustanka.
Sa Karađorđem početkom juna 1809. godine u Gornje Polimlje stiglo je onih 350
Vasojevića i Brđana (možda i više od 400) koji su krajem maja otišli u susret
Karađorđu. Na putu za Vasojeviće ovi odredi su „očistili Pešter, Korita i Bihor od
Turaka, predavši ognju i pohari muslimanska sela koja su pružala otpor“.
60
Međutim, Turski prodor u Srbiju i zauzimanje gradova u dolini Morave
primorali su povlačenje Karađorđeve vojske iz doline Lima, a sa njima se povu-
kao i veliki broj ustaničkih porodica iz Bihora. Veća seoba je uslijedila u jesen
1809. godine kada se povuklo dosta srpskog stanovništva iz Bihora s obor-kne-
zom Jovanom Savom Bihorcem na čelu, a to je dovelo do slabljenja srpskog et-
ničkog elementa u Bihoru. Iseljavanje iz Bihora i drugih krajeva tokom 1806. i
61
1807. godine doprineli su dosta i ustanički emisari koji su se kretali ovim kraje-
vima i pozivali narod da se preseljava u Srbiju gde je bilo dosta plodne zemlje za
naseljavanje. No i Karađorđe se zalagao na povlačenje radno i vojnički sposobnog
ljudstva iz krajeva pod turskom vlašću. 62
Nemiri su zahvatili, kako ovo područje pa i šire, kad je sultan Mahmud
II pokušao da reformama modernizuje vojsku, a time i državu. Ovim reformama
su se tada suprotstavili age i begovi u čemu su prednjačili oni iz Bosne i Albanije.
Bosanski glavari su sklopili savez sa Mustafa-pašom Skadarskim (Škodra-paša),
koji je takođe bio protivnik reformi. 63
Bosanske pobunjenike (oko 12000) predvodio je kapetan Husein Grada-
ščević, jedan od najvećih veleposednika (čifluksahibija), i stigao je do Lipljana
64
na Kosovu, gde je 1831. godine naneo težak poraz turskoj vojsci. Posle ove pobe-
de Gradaščević se povlači prema Bosni, tako da je pobeda ostala neiskorišćena. 65
Albanske pobunjenike je predvodio Mustafa-paša Bušatlija, skadarski
vezir, koji je 1828. godine postavio Hasana Hota za peštersko-bihorskog zabita.
66
Hasan Hot se zalagao da pridobije što veći broj Pešteraca i Bihoraca protiv refor-
mi sultana Mahmuda II a sa onima koji to nisu prihvatili surovo se obračunavao.
U Suvom Dolu je sagradio kameno utvrđenje — Kulu, oko koje su bila postavlje-
na vešala. Kula je rađena mukotrpnim radom Pešteraca i Bihoraca a angažovani
67
su čak i žene i deca i sva zaprežna vozila, pa je Kula bila simbol mržnje i mučeni-

60 Миомир Дашић, Ширење српске народне револуције од граница устаничке Србије до
граница Црне Горе владике Петра I, У: Први српски устанак, Нова Варош, 2004, 117.
61 Isto, 123.
62 Isto, 109.
63 Станоје Стојановић, Историја Српскога народа, Треће издање, Београд, 1926, 349.
64 Ahmed Aličić, Čitluci Husein kapetana Gradaščevića, Prilozi za orijentalnu filologiju, XIV–
–XV/1964–65, Sarajevo, 1969, 315.
65 Ејуп Мушовић, Тутин и околина... 51.
66 Zabit — oficir, Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo, 1979, 643.
67 Ejup Mušović, Rožaje tridesetih godina XIX veka, Rožajski zbornik, Godina VIII, Broj 8,
Rožaje, 1998, 13.